U SEPTEMBRU prošle godine sastao sam se s podpredsednikom za rizike jedne od “Fortune 100” kompanija u Vašingtonu, koji je pre toga imao dugu karijeru kao obaveštajni analitičar i pitao ga šta ga najviše zabrinjava. Bez zadrške mi je odgovorio: „Vrlo zarazni virus koji će krenuti negde iz Kine i brzo se proširiti“. Ovaj podpredsednik, čija kompanija ima prostorije po jugoistočnoj Aziji, objasnio je potom preventivne korake za ublažavanje koje je firma preduzela kako bi se nosila sa potencijalnom pretnjom, započeo je stručnjak za političke nauke Majka Zenko svoju analizu za foreignpolicy.com.

Pročitajte još: Putinov prvi čovek otkriva: Evo kako će IZGLEDATI SVET posle virusa korona

Otkako se novi virus korona proširio svetom, Zenko je često razmišljao o ovom prognostičkom proračunu rizika. Mnogi lideri nemaju discipline za rutinsko skeniranje horizonta na rizike, a još manje ih razvija neophodne planove za vanredne situacije. Vrlo su retki lideri koji imaju sposobnost da predvide i ispravno identifikuju najveću pretnju dovoljno rano da razviju i primene te planove.

Dovoljno je reći da je Trampova administracija bila kumulativno neuspešna, kako u ozbiljnom shvatanju specifičnih i višekratnih upozorenja obaveštajne zajednice o epidemiji virusa korona, tako i u energičnom provođenju nacionalne inicijative proporcionalne pretnji. Samo federalna vlada ima resurse i ovlašćenja za vođenje relevantnih javnih i privatnih faktora u suprotstavljanju predvidljivim štetama koje može izazvati virus. Nažalost, Trampovi zvaničnici doneli su niz pogrešnih sudova (minimizujući opasnosti od covida-19) i odluka (odbijajući da hitno deluju) koje su nepotrebno narušile sigurnost Amerikanaca, smatra Zenko.

KATASTROFALNO STRATEŠKO IZNENAĐENjE

Ukratko, Trampova je administracija dopustila katastrofalno strateško iznenađenje američkom narodu. Ali za razliku od ranijih strateških iznenađenja – Perl Harbora, Iranske revolucije 1979. godine i posebno napada 11. septembra – ova poslednja nastala je zbog neviđene ravnodušnosti, čak i svesnog nemara. Dok se u izveštaju Komisije za 11. septembar krivica za napade Alkaide usmerava na administracije svih predsednika od Ronalda Regana do Džordža Buša, kriza oko virusa korona uglavnom je isključiva odgovornost današnje Bele kuće.

Poglavlje 8 u izveštaju Komisije za 9/11 nosi naslov „Sistem je slao crvena upozorenja“, nastavlja Zenko. Ovaj citat dolazi od bivšeg direktora CIA Džordža Teneta koji je tako opisao leto 2001. godine, kad je više izvjštaja obaveštajne zajednice ukazivalo na predstojeći vazdušni teroristički napad unutar Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos upozorenjima i energičnim pokušajima nekiih protivterorističkih službenika, Komisija za 9/11 je zaključila: „Vidi se vrlo malo dokaza da je zaveru poremetila bilo koja vladina akcija. Vreme je isteklo“.

Prošle nedelje, “Vašington Post” izvestio je o nizu upozorenja koja je obaveštajna zajednica predočila Beloj kući u januaru i februaru. Ova upozorenja imala su malo učinka na visoke službenike administracije, koji su nesumnjivo bili pod uticajem neprestanog izrugivanja predsednika Donalda Trampa s virusom, koje je počelo 22. januara: „Imamo ga pod kontrolom. Radi se o jednoj osobi koja dolazi iz Kine i imamo to pod kontrolom. Sve će biti u redu“.

TRI BOLNO OČIGLEDNA ZAPAŽANjA O TRAMPOVOM LIDERSKOM STILU

Dosad smo imali tri bolno očigledna zapažanja o Trampovom liderskom stilu koja objašnjavaju pogoršavanje pandemije virusa korona s kojom se Amerikanci suočavaju, ističe Zenko. Prvo, činjenica je da kad on jednom poveruje u nešto, kako god loše promišljeno ili netačno to bilo, stalno se drži tog utiska ili procene. Lideri su neobično ponosi i samopouzdani, mnogima je činjenica da su došli do istaknutih i moćnih pozicija dokaz njihove vlastite urođene mudrosti. Ali zaista mudri lideri stalno traže povratne informacije i kritike, oni su aktivno otvoreni mislioci i sposobni su da promene svoje mišljenje. Prema svemu sudeći, Trampu nedostaju ove važne sposobnosti, piše Zenko.

Drugo, Trampove procene su vrlo prenosive, utiču na razmišljanje i ponašanje gotovo svakog službenika ili savetnika koji dođe u kontakt sa njim. Ne iznenađuje da se predsjednik okružio slj ljudima koji izgledaju, razmišljaju i deluju isto kao on. Ipak, njegovi netljčni i zloglasni komentari imaju izuzetnu sposobnost da budu reciklirani od nekada časnih vojnih, obaveštajnih i poslovnih lidera. A ako neko dosledno, papagajski i s odgovarajućim intenzitetom ne ponavlja ono što predsednik proklamuje, taj će biti otpušten ili se pojavi vest da je njegovo otpuštanje neizbežno. Tako se u poslednje vreme pojavljuju vesti o predsednikovom nestrpljenju s nezamenjivim Entonijem Faučijem, direktorom Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti.

I treće, nastavlja Zenko, loše procene brzo kontaminiraju sva oružja federalne vlade za kreiranje politika, gotovo bez ikakvog otpora ili čak razumnog preispitivanja. Obično federalne agencije vode oni službenici za koje Bela kuća veruje da su najbolje u stanju da sprovedu politiku. Ti službenici obično uživaju određeni stepen samostalnosti, ali ne i pod Trampom. Čak i istorijski nestranačke vodeće pozicije u nacionalnoj sigurnosti i obaveštajnoj zajednici popunjene su ljudima koji su ideološki usklađeni sa Belom kućom, ali ne i obdareni iskustvom ili stručnosti potrebnom za racionalnu procenu zabrinutosti koje iznose karijerni, nepolitički zaposleni.

OTUĐENOST I NONŠALANCIJA BELE KUĆE

Dakle, Trumpova početno pogrešna pretpostavka ili izjava preliva se u svakodnevno vođenje politike, smatra Zenko.

U spomenutom izveštaju “Vašington Posta” stoji i zapanjujuća izjava anonimnog američkog službenika: „Donald Trump možda ovo nije očekivao, ali mnogo drugih ljudi u vladi je očekivalo. Jednostavno nisu mogli da ga natjeraju da učini bilo što. Lampica sistema je treptala crveno“. Ova se rečenica očito podseća na spomenuti nalaz Komisije za 9/11, piše Zenko.

S obzirom na to da je Tramp odmah na početku zaključio da virus korona jednostavno ne može da predstavlja pretnju Sjedinjenim Američkim Državama, možda i ne postoji ništa što su obaveštajna zajednica, medicinski stručnjaci sa svojim epidemiološkim procenama ili službenici javnog zdravstva mogli reći Beloj kući da bi se bilo što promenilo. Bivši savetnik za nacionalnu sigurnost Henri Kisindžer navodno je nakon jednog upozorenja obaveštajne zajednice rekao: „Upozorili ste me, ali me niste uverili“. Pa ipak, poverenje predsednikovog mozga potpuno se zatvorilo za suprotna, mada tačna stanovišta i nemoguće ga je uveriti.

Otuđenost i nonšalancija Bele kuće u ranim fazama epidemije biće jedna od najskupljih odluka u istoriji savremenog predsedništva. Dužnosnici su dobili jasnu progresiju upozorenja i predloga za ključne odluke dovoljno rano da se zemlja kudikamo bolje pripremi. Ali način na koji su odbacili ova predviđanja i dragoceno vrijeme ne sme se nikad zaboraviti, kao ni razlog zbog kojeg su to učinili. Tramp je bio u krivu, pa je njegov unutrašnji krug predugo retorički promovisao njegove greške i otišao predaleko s neadekvatnim merama, koje traju i danas. Amerikanci će cenu toga plaćati decenijama, zaključio je Zenko za foreignpolicy.com. 

(index.hr)