PREDLOG Vladimira Putina da se sastanu lideri pet zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pozdravljen je s obe strane okeana. Eksperti ocenjuju da će taj samit pomoći formiranju novog svetskog poretka, resetovanju odnosa i globalnoj bezbednosti.

Ruski predsednik je nastupajući na 5. Svetskom forumu sećanja na Holokaust predložio da se tokom ove godine održi „sastanak šefova država stalnih članica Saveta bezbednosti UN — Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i SAD“ i izjavio je da Rusija namerava da bez odlaganja „uputi odgovarajuće poruke liderima ’petorke‘“. Putin smatra da bi takav sastanak imao ogromnu ulogu u potrazi za kolektivnim odgovorima na trenutne izazove i pretnje. On je rekao da svetski lideri ne smeju da previde prve klice mržnje i antisemitizma i da treba da učine sve da zaštite svet.


Resetovanje ili novi svetski poredak

Ruski politikolog Igor Šatrov ovaj predlog povezuje sa problemima globalne strateške bezbednosti i ovo vidi kao priliku za zemlje „petorke“ da „resetuju“ odnose.

Predlog je došao pravovremeno. Na kraju krajeva, ove godine obeležavamo ne samo 75. godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata, već i 75. godišnjicu od osnivanja Ujedinjenih nacija i sasvim je moguće da je neophodna neka vrsta ’resetovanja‘, procena perspektiva same organizacije i Saveta bezbednosti, pošto postoje pitanja o kojima bi trebalo da se razgovara i potrebno je približiti stavove. Kada su se pobedničke zemlje u Drugom svetskom ratu okupile pre 75 godina, imale su uglavnom zajedničke poglede na to šta je svetsko zlo. Tada je to bio fašizam. Sada vidimo da postoje protivrečnosti u procenama i to uništava instituciju UN. Stoga bi bilo zanimljivo da se negde izvan organizacije ponovo okupi pet zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Ovo je ideja koju bi trebalo razmotriti“, smatra Šatrov.

Šatrov smatra da će Putinovu inicijativu za sastanak pet država-stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo veta podržati svi, a UN, Pariz i Peking su već to pozdravili, dok London čeka detalje Putinovog predloga.


Na prvom mestu globalna strateška bezbednost

Putinov predlog se povezuje sa problemima globalne strateške bezbednosti, o čemu je ruski predsednik govorio i prilikom svog poslednjeg obraćanja Federalnoj skupštini, gde je istakao da strateška pitanja globalne bezbednosti treba da reše strane legitimne nuklearne sile. To je posebno aktuelno pitanje u trenutku pojačanih tenzija između Rusije i SAD, „rezervisanog“ stava Kine o poništenom Sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa i produženju ugovora o strateškom naoružanju START 3, koji ističe u februaru iduće godine i čija je dalja sudbina neizvesna, kao i trenja unutar „zapadne trojke“.

Predlog je verovatno umnogome bio neočekivan za svetsku zajednicu, ali s druge strane, bio je i predvidljiv u određenoj meri, jer se 2020. godine ne obeležava samo godišnjica velike pobede u Drugom svetskom ratu, već i jubilej UN , koje su proizvod država-pobednica tog rata. To što je Putin predložio da se u uslovima neviđene krize, u kojoj se našlo međunarodno pravo i sistem međunarodne regulacije, usaglase stavovi i okupe lideri pet zemalja osnivača UN, stalne članice Saveta bezbednosti, vrlo je ozbiljna inicijativa, u okviru koje se može stvoriti čitav niz zanimljivih projekata za formiranje novog svetskog poretka“, smatra ruski politikolog Aleksandar Konjkov.

Konjkov smatra da nema nikakvih prepreka za održavanje ovog sastanka i siguran je da će svi lideri „petorke“ pristati da se okupe i reše ključna bezbednosna pitanja.

Gde se taj sastanak može održati preuranjeno je govoriti, ali mislim da bi Moskva bila idealna tačka, jer će ove godine biti glavni grad praznovanja 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Ali, kao što je Putin rekao, Rusija je spremna da održi takav samit bilo kad i bilo gde u svetu. Veoma je pozitivno što su UN prihvatile poziv za pripremu takvog događaja“, rekao je Konjkov.


Uspostavljanje reda i mira na planeti

Član Komiteta za spoljne poslove Državne dume Ruske Federacije Anton Morozov izjavio je da se odnosi Rusije sa Zapadom ne mogu nazvati pravom konfrontacijom, već korišćenjem metoda nelojalne konkurencije zapadnih partnera. Istovremeno postoje, smatra on, zajednički ciljevi u izgradnji jedinstvenog sistema bezbednosti, koji bi mogao da garantuje nekorišćenje oružja za masovno uništenje i koji bi isključio takve slučajeve.

Prema njegovim rečima, vodeće države sveta imaju zajednički interes da spreče velike ratove u svetu i posebno „fenomen trećeg svetskog rata“, tako da će Putinov predlog definitivno dobiti međunarodni odgovor.

Aktuelna situacija na Bliskom istoku, ocenio je Morozov, i dalje eskalira i rizikuje da eskalira u sukob velikih razmera. Danas je teško naći konsenzus i staviti zaraćene države za pregovarački sto.

Pored Bliskog istoka, na Korejskom poluostrvu i dalje vlada izuzetno visok nivo napetosti, a lokalni sukobi u Africi i Latinskoj Americi periodično izbijaju, tako da u svetu postoji mnogo pretnji, zbog čega velike sile — pobednice u Drugom svetskom ratu koje čine okosnicu Saveta bezbednosti UN, moraju da se obavežu na održavanje mira i reda na planeti.


Autor: Sputnjik