Dva obeležavanja godišnjice oslobađanja Aušvica

Više od 40 lidera, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prisustvovaće u četvrtak ceremoniji u memorijalnom centru "Jad Vašem" u Jerusalimu.

Kako je najavljeno, u Jerusalimu će govore održati predsednici Izraela Ruven Rivlin, Rusije Vladimir Putin, Nemačke Frank Valter Štajnmajer, Francuske Emanuel Makron i britanski princ Čarls.

Međutim, predsednik Poljske Andžej Duda biće odsutan sa događaja, kojim će biti odata počast ubijenim u logoru istrebljenja u tadašnjoj nacistički okupiranoj Poljskoj tokom Drugog svetskog rata.

Poljska je potvrdila da će njen predsednik Andžej Duda bojkotovati ceremoniju obeležavanja oslobađanja nacističkog logora smrti Aušvic nakon što mu je odbijen zahtev za govor, preneli su mediji.

Ova zemlja će održati ceremoniju u Aušvicu na Međunarodni dan sećanja na Holokaust 27. januara, kada je godišnjica oslobađanja logora. Duda je rekao da se nada da će događaj biti "važan" i da će „poslati snažnu poruku svetu".

Poziv da prisustvuje toj ceremoniji, međutim, nije dobio lider Rusije, koji ni 1. septembra prošle godine nije bio pozvan u Varšavu na obeležavanje početka Drugog svetskog rata.

Poljska je to pokušava da opravdala trenutnim odnosima između dve zemlje, a ne zaslugama u Drugom svetskom ratu.

Poljska je u sporu sa Rusijom, nakon što je Putin optužio tu zemlju za saradnju sa nacističkim liderom Adolfom Hitlerom i da je u osvit razornog sukoba postupila antisemitski, piše Juronjuz.

Duda je nazvao nedostatak poljskog glasa tokom skupa u Jerusalemu "falsifikovanjem istorije", upitavši kako je moguće da će govoriti predsednici Nemačke, Rusije i Francuske, čije su vlade tada slale Jevreje u logore, a predsednik Poljske, koja nikada nije sarađivala sa Nemcima neće, prenosi Dzerusalem Post.

Poljski predsednik želeo je da odgovori na nedavne komentare predsednika Rusije, u kojima je Putin određenu količinu krivice za Drugi svetski rat, koji je započeo 1939. godine, pripisao Poljskoj.

Poljska je kasnije postala poprište nekih od najgorih zločina nacističkog režima. Šest miliona Jevreja ubijeno je tokom holokausta, od čega tri miliona Poljaka, a nacisti su ubili još 2,5 miliona Poljaka koji nisu bili Jevreji.

AP Photo/Czarek Sokolowski

Putin je rezoluciju koju je doneo Evropski parlament i u kojoj se navodi da je Sovjetski Savez odgovoran za Drugi svetski rat zajedno sa Nemačkom, nazvao "čistom glupošću".

On tvrdi da je saradnja zapadnih sila s Hitlerom utrla put Drugom svetskom ratu, a citirao je i arhivske dokumente u kojima poljski ambasador u Berlinu navodno hvali Hitlerove planove za čišćenje Evrope od Jevreja.

Komunističke vlasti hvalile su ponašanje Poljaka tokom rata, ali istraživanja od 1989. godine na ovamo pokazala su da, iako su hiljade rizikovale svoje živote da bi pomogli Jevrejima, hiljade i hiljade više ih je učestvovalo u Holokaustu, piše Rojters.

Poljski predsednik branio je one koji nisu pomagali Jevrejima, navodeći da su nacisti pružanje pomoći kažnjavali smrću, kao i da su "[Nacisti] uništili Jevreje kao naciju, ali su i nas uništili kao naciju". Zanimljivo je i da je Poljska, jedina od najvećih svetskih jevrejskih zajednica pre rata, sada jedina zemlja EU koja nije donela zakone o restituciji imovine.

Kako Rojters navodi, poljska vladajuća stranka Zakon i pravda, koju podržavaju krajnje desničarske grupe, odbacila je zahteve za jasnijim pravilima o restituciji, uprkos pritisku SAD.

AP Photo/Czarek Sokolowski

"Nešto što bi u osnovi trebalo da bude moralno pitanje - imao sam kuću, nacisti su je ukrali, Sovjeti su je ukrali, trebalo bi da mi se vrati - sada se pretvara u političko pitanje", izjavio je glavni rabin Poljske Mihael Šudrih za Rojters, reagujući na komentare krajnje desnih grupa.

Pročitajte još: Poziv Putinu, za spas obraza: Rasprava u Poljskoj oko načina obeležavanja 75. godišnjice oslobađanja Aušvica

Više od milion Jevrej umrlo je u Aušvicu, čije je ime postalo sinonim za ubistva industrijskog obima izvršena u nacistickim logorima smrti. Više od 200.000 preživelih danas živi u Izraelu, a svake godine sve manje njih ostaje da svedoči iz prve ruke o zločinima koje su nacisti počinili u Drugom svetskom ratu.

Jedan od njih, Avraham Haršalom, koji je u Aušvic stigao sa 17 godina, za Rojters je rekao da prvih 20 godina posle rata, preživeli, a pogotovo oni koji su bili zatočeni u zloglasnom logoru, nisu uopšte govorili o tome.

"Nismo govorili zato što ljudi nisu verovali...da je ono što mi govorimo tačno", kazao jde on.