Sa plus 45 stepeni pravo u ledeno doba

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

CRVENI alarm za visoke temperature ponovo se ovog vikenda upalio za dobar deo zapadne Evrope. U Francuskoj je bila predviđena temperatura i do 38 stepeni. Prethodnih nedelja, toplotni talasi su probijali sve rekorde. Beleženo je i preko 45 stepeni. Gradske fontane pretvorene su u javna kupališta. Od dvehiljadite je sve toplije.

Ulazimo li to u vrelu eru u kojoj će život na planeti biti ugrožen? Ako je verovati stručnjacima, Zemlja, zapravo, ide ka novom ledenom dobu!

Planeta se naglo pregreva zbog izrazito visoke emisije gasova s "efektom staklene bašte", u kojoj značajnu ulogu igraju preveliko ispuštanje ugljen-dioksida, usled ljudskog nemara, kao što je prekomerno sagorevanje fosilnih goriva, ali i korišćenje dezodoransa sa sprejovima.

To se, međutim, dešava i zbog ispuštanja drugih gasova s "efektom staklene bašte", kao, na primer, metana tokom fermentacije kravlje balege. To nije za zanemarivanje, imajući u vidu da na planeti ima oko milijardu i po krava. Metan koji ispuštaju životinje sa stočarskih poseda u SAD iznosi 22 odsto ukupne količine ovog gasa.

PROČITAJTE JOŠ - ALARMANTNI PODACI METEOROLOGA: Najtopliji jul ikada, istopio se Grenland

Paradoksalno, pregrevanju planete umnogome doprinose i rashladni uređaji, zbog toplote koju s druge strane ispuštaju njihove mašine prilikom rada. Zbog toga su oni često zabranjeni ili je njihovo korišćenje limitirano u mnogim sredinama, kao, na primer, u Parizu. Instalirani, nepokretni klimatizeri, sa spoljnim uređajem, u Gradu svetlosti, u stanovima, praktično, ne postoje, dok je u gradskom saobraćaju njihovo korišćenje ograničeno.

Termometar na Grenlandu registrovao je čak 25 stepeni

I pored pokušaja da se klimi posveti dosta pažnje, uz ambiciozno nastojanje da EU postane prva sredina s nultom emisijom ugljen-dioksida do 2050. godine, situacija, za sada, još nije pod kontrolom. Sve je toplije, a to se, praktično, oseća iz godine u godinu.

Procenjuje se da je 2003. godine u celoj Evropi od posledica toplotnog talasa tokom leta preminulo 70.000 ljudi. Tada je u Portugaliji zabeležena maksimalna temperatura od 47,8 stepeni.

Ove godine čak 14 zemalja potuklo je rekorde u visokoj temperaturi, od Australije do Luksemburga. Na jugu Francuske je registrovano 46 stepeni. Bilo je za dva i po stepena toplije u proseku nego u afričkoj zemlji Togo!

Klimatski fenomeni izazvali su tako požare čak i na Arktiku, gde je temperatura viša i za dvadeset stepeni od proseka. Toplotni talas koji je u julu zahvatio Grenland istopio je 160 milijardi tona leda. Prvog avgusta iscurilo je 12,5 milijardi. Prethodni rekord zabeležen je 2012, kada se istopilo 11,7 milijardi tona, što je u svetu podiglo nivo mora za jedan milimetar, a u tropskim krajevima za dva milimetra. Termometar je na pojedinim mestima na Grenlandu registrovao neverovatnih 25 stepeni, tamo gde se obično beleži 10!

Led se topi, raste nivo okeana, duvaju orkani, događaju se toplotni udari u Sibiru, na Aljasci, u Kanadi. Bilo je i ranije nekih vrelih momenata, ali lokalnog karaktera. Nikada nije u globalu bila zahvaćena cela planeta. Krajem jula u reviji "Nejčr džiosajans", na osnovu sedamsto analiziranih parametara i dve studije sa Univerziteta u Bernu, grupa međunarodnih stručnjaka došla je do zaključka da Zemlja trenutno živi najtopliji period u poslednje dve hiljade godina.

PROČITAJTE JOŠ - TOPLOTNI TALASI NISU PROŠLI: Tek stiže najgori

Ali, sve to ne znači da ćemo i u bliskoj budućnosti goreti na visokim temperaturama. Postoje i studije koje nagoveštavaju da će Zemlju između 2030. i 2040. godine zahvatiti - malo ledeno doba! Među njima je i studija "Rojal astronomikal sosajetija" sa Univerziteta iz Northambrija u Velsu. Ovde uveravaju da su njihovi proračuni tačni čak 97 odsto.

Smatra se da će Sunce da smanji svoju solarnu aktivnost za čak 60 odsto. To se, zapravo, odnosi na smanjenje Sunčevih pega, što će biti na najnižem nivou u poslednjih 10.000 godina. Evropa, Severna Amerika i Kina su se već suočili s jednim takvim fenomenom između 1645. i 1715. godine. Tada se ledila i Temza, a ovaj period je poznat pod imenom "Manuderov minimum". Tada, međutim, nije bila zahvaćena cela planeta, dok se to predviđa ovog puta.

Ako su i predvidljive, ćudi prirode je teško kontrolisati.

TOPI SE MONBLAN

PEDESET metara ispod vrha Monblana, na 4.750 metara visine, krajem juna izmereno je čak 6,8 stepeni! Tamo su, umesto alpinista, počeli da se spuštaju avanturisti s paraglajderima. Ako se ovako nastavi, led s Monblana bi mogao za sledećih 30 godina da ustukne za 600 do 900 metara, što bi za sobom nosilo značajne posledice po čovečanstvo.