Neukrotiva sila zvana Če

ČE je živ! - koliko god besramno rabljena, čak i od Gevarinih arhineprijatelja otelovljenih u korporacijama i ideolozima potrošačkog društva, ova parola je bez sumnje tačna. I danas, u godini kada se obeležava pola veka otkako je prestalo da kuca srce voljenog komandanta, Če živi, a njegov lik uliva nadu.

"Tog 9. oktobra 1967, pre podne, na zahtev pukovnika Zentena, zastavnik bolivijskih rendžera Mario Teran ispalio je rafal od šest metaka iz puške M2 na ispijeno telo Če Gevare de la Serne", piše Piter Meklaren u knjizi "Če Gevara, Paulo Freire i pedagogija revolucije" ("Eduka"), i opisuje: "Zvuk metaka odjeknuo je samo nekoliko sekundi pošto je čuveni revolucionar, ležeći ranjen i premoren na zemljanom podu jedne škole u La Igeri, nedaleko od vojne baze Valjegrande, izgovorio čuvene reči: 'Pucaj, kukavico, ubićeš samo čoveka!'."

Koje god od mnogobrojnih svedočenja upletenih u rašomonijadu stvorenu oko ovog istorijskog trenutka bilo tačno, bilo da je izgovorio i ono pomirljivije "Polako, ubićeš čoveka", ili su mu poslednje reči ipak bile one upućene Fidelu, da to nije kraj revolucije, te da će ona trijumfovati negde drugde (uz molbu vojnicima da dobro nišane) - tog dana se El Če, koga je Žan-Pol Sartr proglasio najkompletnijim ljudskim bićem našeg doba a Franc Fanon opisao kao svetski simbol mogućnosti jednog čoveka, pridružio armiji palih mučenika revolucije. Koju će legenda o njemu ubrzo nadrasti.

Taj Argentinac kubanske duše, jedan od onih koji su ponudili, utrošili i dali živote ne bi li svet učinili boljim, lepšim i pravednijim za sve nas - krenuo je u boj da sruši nepravedni poredak sveta, boreći se za svoja ubeđenja do smrti.

"Če je sebe smatrao vojnikom ove revolucije i uopšte ga nije brinulo da li će je preživeti", zapisao je Fidel Kastro o saborcu i prijatelju u knjizi "Če: Sećanje".

PROČITAJTE JOŠ: Če Gevara i dalje živi

"Ne tražite Čea u istoriji, njegova legenda se otela sudu političara, diplomata i istoričara", zapisao je Borislav Lalić u knjizi "Če Gevara - život, smrt, legenda", uz reči: "Uz sve što je uradio u životu, Če se potrudio i da umre na vreme. "

Sam njegov lik, zamrznut i na legendarnoj fotografiji Alberta Korde Dijaza iz 1960, ta slika koju, što na majicama, što u srcima nose milioni nas, priziva carstvo revolucionarnih vrednosti - Če živi u svima željnima da postanu slobodni, svima koji dele odlučnost da se bore protiv nepravde, da raskinu lance kapitalizma.

Uprkos besramnim i neljudskim postupcima pripadnika bolivijske vojske, koji su u nemoćnom besu činili nezamislivo pokušavajući da što više oskrnave njegovo telo - upravo tada, tog 9. oktobra 1967, legenda je istinski rođena, a neukrotiva sila zvana Če otrgla se svim zakonima ovozemaljskih sfera.

AURA GERILSKOG ISUSA

PRIZOR Čeovog leša na kadi za pranje veša u Valjengrandeu (koji je na tako mističan način ovekovečio fotograf Fredi Alborta) kao da je okupan nekom transcendentalnom aurom, kojom Če širi bleštavo prisustvo među požutelim licima vojnika, novinara, fotografa i činovnika. Posmrtni portret ovog gerilskog Isusa, kog je Hose Arse Paravinsini nazvao izrešetanim Hristom, izaziva mitološko poštovanje ne samo zato što Čeov ispijeni leš upadljivo podseća na poznate umetničke prikaze Hristovog leša, već i zato što su se u Čeovom životu i učenjima ogledali mudrost, saosećanje i žrtva za ljudski rod koja se poredi sa Hristovom - piše Meklaren.