Japan - Zemlja izlazećeg nacionalizma

NOVO lice Japana moglo bi da se pomoli iza brega kao izlazeće sunce, ako dojučerašnji guverner Tokija Šintaro Išihara uspe u namerama i ostvari uticaj na nacionalnu politiku.

Taj oštar kritičar Kine, ali i Sjedinjenih Američkih Država, homoseksualizma, imigracije, kao i zapreka koje su postavljene Japancima posle poraza u Drugom svetskom ratu, povlači se sa funkcije prvog čoveka prestonice kako bi osnovao novu političku partiju pred očekivane opšte izbore.

Usled Išiharine namere da kupi ostrva zbog kojih se Japan godinama spori s Kinom, vlada u Tokiju je morala da se umeša i otkupi ih od privatnog vlasnika - da bi izbegla još veće sporove s Pekingom. To će se pokazati kao ćorava rabota ako, kojim slučajem, Išihara dođe na vlast u Carevini. On je imao planove da na nenaseljenim ostrvima izgradi luku i još neke objekte, a to bi Kinezi teško „progutali“.

Šintaro Išihara, romanopisac koji je prošlog aprila četvrti put izabran za guvernera jednog od najvećih gradova na svetu, rekao je da vidi dosta grešaka u vođenju zemlje, koje, donekle slično marksistima, naziva „kontradiktornostima“.

Jedna, i to najveća „kontradiktornost“, po njemu je Ustav nametnut Japanu od okupatorske vojske posle Drugog svetskog rata, za koji kaže da je „napisan ružnim japanskim jezikom“.

Kao i mnogi drugi desničari u svojoj zemlji, Išihara je protivnik Člana 9. Ustava, kojim se Japanu brani vođenje rata. Japan, inače, zvanično nema ni vojsku, već „Snage za samoodbranu“.

Posle „tokijske epizode“, Šintaro Išihara planira da osnuje novu partiju sa sličnomišljenicima. Pitanje je koliko ih ima, ali aktuelni trenutak im, u principu, ide naruku. Za ekonomske i političke probleme Japana, Išihara krivi centralnu vladu, koju poredi sa vlašću šoguna u feudalnoj prošlosti.

- Moramo da promenimo nefleksibilnu vladavinu birokrata iz centralne vlasti - poručuje on.

Išihara ima 80 godina, što nije njegov adut, mada Japanci žive najduže na svetu.