Restaurirana vavilonska kapija boginje Ištar

Tanjug

20. 11. 2019. u 23:33

Рестаурирана вавилонска капија богиње Иштар

EPA/KLAUS-DIETMAR GABBERT

Dve američke istoričarke umetnosti, Elizabet Knot sa Njujork univertiteta i njena koleginica Anastazija Anrhajm sa Univeziteta Pensilvanije, izvele su pravi podvig jer su desetine hiljada fragmenata cigala sklopile da bi rekonstruisale jedna vrata Vavilona

Dve američke istoričarke umetnosti, Elizabet Knot sa Njujork univertiteta i njena koleginica Anastazija Anrhajm sa Univeziteta Pensilvanije, izvele su pravi podvig jer su desetine hiljada fragmenata cigala sklopile da bi rekonstruisale jedna vrata Vavilona, posvećena boginji Ištar.

Žitelji Vavilona su u prvom milenijumu pre naše ere izgubili rat sa Asircima koji su im razorili prestonicu, a njihov vladar Nebukadnezar 2. ( 604-562) je odlučio da obnovi svoju prestonicu.

Grad je, inače, bio podignut pre 1500 godina i bio je jedan od starijih i najvažnijih gradova Mesopotamije.

Njihovi mudraci su odlučili da rasčiste teren i ponovo izgrade put od zidina grada do hrama vrhovnog boga Marduka i da duž puta budu zidine obložene gleđosanim ciglama na kojima su u plitkom reljefu, u veoma živim boljama, bile prikazane figure zveri.

Od tog svečanog puta su tokom vekova ostale samo gomile šuta koje su poslužile Elizabet i Anastaziji da rekonstruišu njegove zidine, na kojima su bili prikazani lavovi, bikovi i mitske životinje mušuš, koje su imale telo i rep zmije, prednje noge poput lavljih i stražnje kao orlovi.

Na kraju svečanog puta bila je kapija posvećena boginji Ištar.

Cigle sa jednom stranom prekrivenom gleđi raznosili su žitelji okolnih mesta, jer su bile veoma pravilnog oblika i veoma dobro ispečene.

Kapija je otkrivena pre više od 100 godina i nemački arheolog Robert Koldvej je počeo da prikuplja cigle sa kojih nije bila sastrugana gleđ.

On je već prikupio na desetine hiljada gleđosanih cigala i fragmenata zida kada su radovi prekinuti jer je izbio Prvi svetski rat.

Sve to što je prikupljeno u Vavilonu je poslato za Nemačku, a tamo su u Muzeju Pergamona stručnjaci počeli da sklapaju kapiju 1928. godine.

U berlinskom Pergamon muzeju nekoliko figura iz svecane procesije je sklopljeno, ali neke nisu bile gleđosane jer je taj postupak bio veoma komplikovan i spor.

Dve američke istoričarke umetnosti prvo su se posvetile rekonstrukciji izrade gleđi i cigalja od gline kao što su radili prvi graditelji zida koji je štitio put do kapije Ištar.

One se nadaju da će rekonstruisati celu procesiju životinja u kojoj je bilo 120 lavova i još uvek nepoznat broj bikova i mušusa.

Da bi se sklopila jedna figura lava potrebno je 70 kalupa za cigle koje, kada se sklope, prikazuju lava u plitkom reljefu sa razjapljenim čeljustima.

Pozadina ove procesije životinja je plave boje, koja je u antičko doba bila izuzetno skupa.

Ova rekonstrukcija kapije Ištar sada je izložena u Institutu starog sveta u Njujorku i moći će da se razgleda do 24 maja 2020. godine.

Tekst o rekonstrukciji ovog značajnog eksponata napisao je arheolog Džeret Lobel, glavni urednik časopisa "Arheologija".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije