Bitkoin vredniji od zlata

STVORILI su je zaluđenici za tehnologiju, a danas je vrednija od zlata. Digitalna valuta - bitkoin - ima sve više poklonika u svetu, njihov broj se meri milionima. U Srbiji postoji oko 1.000 korisnika ove virtuelne monete, iza koje zasad ne stoji nijedna centralna banka na svetu. To, međutim, kako veruju njegovi kreatori, nije prepreka da u budućnosti postane zvanično sredstvo plaćanja, jer se sve češće tako i prihvata.

Bitkoin nastaje u procesu "rudarenja" na računarima s jakim procesorima. Kao nagrada, nastaje odgovarajući deo novostvorene valute. Drugi put da se dođe do nje je kupovina.

- To je valuta koja postoji samo u digitalnom obliku - kaže za "Novosti" Aleksandar Matanović, jedan od osnivača Bitkoin asocijacije Srbije. - Ona je decentralizovana i iza nje ne stoji nijedna centralna banka. Koristi kriptografske algoritme za verifikaciju transakcija i kreiranje novih jedinica valute.

Kao i kod ostale robe, i vrednost bitkoina je u potpunosti određena odnosom ponude i potražnje. Cena se kreira kroz slobodnu trgovinu na berzama.

- Bitkoinom se trguje na berzama, raznim drugim servisima za kupoprodaju bitkoina, automatima, a nije redak slučaj ni da se kupac i prodavac direktno sastaju i obavljaju transakciju na licu mesta - objašnjava Matanović.

Da li ovaj "nevidljivi" novac može biti sredstvo plaćanja? U to su njegovi korisnici uvereni. Ističu da je samo pitanje vremena kada će biti prihvaćen kao sredstvo plaćanja.

- Bitkoin se širom sveta sve češće prihvata kao sredstvo plaćanja - naglašava Matanović. - U Švajcarskoj čak postoji i grad gde je moguće razne gradske takse i servise plaćati ovom valutom. Verujem da ćemo takve primere sve češće viđati u budućnosti.

Iako nije popularan kao u svetu, u Srbiji bitkoin nije novina. Mesečna transakcija ovim virtuelnim novcem je vredna tri miliona dinara. Nekada je, ističe Matanović, bilo više onih koji su bitkoin prodavali, a danas raste broj kupaca.

Shutterstock

Bitkoin se ne može koristiti za plaćanje ni u našoj zemlji. Narodna banka Srbije ne smatra bitkoin sredstvom plaćanja, pa banke i menjačnice ne mogu da otkupljuju ili prodaju ovaj virtuelni novac. I tu smo, međutim, pronašli "rupu u zakonu". Jer, bitkoin se ne smatra novcem, pa se može nazvati digitalnom - robom. Zakon o obligacionim odnosima dozvoljava mogućnost razmene, pa se roba ili usluge mogu umesto novcem platiti robom ili uslugom, tako da ne postoje zakonske smetnje da se roba "plaća" bitkoinom. Tehničke rampe za ovakve transakcije, poput onih da se cena na fakturi mora izraziti u dinarima, nisu nepromostive.

VELIKE OSCILACIJE

* BITKOIN je nedavno po vrednosti premašio zlato. Prodavao se za 1.268 dolara, dok je unca zlata koštala 1.233 dolara. Ove godine bitkoin je dostigao rekordnu vrednost od 2009. godine, kad je nastao.

* LANE je upravo kod ove digitalne monete registrovan najveći rast - od 125 odsto. Više nego kod bilo koje valute na svetu. Ipak, njegova vrednost je imala velike oscilacije. Pre dve godine nudio se za samo 230 dolara.

KO SU KORISNICI

- TEŠKO je proceniti, ali rekao bih da u svetu postoji negde oko četiri do pet miliona korisnika, dok je u Srbiji taj broj verovatno negde oko hiljadu - ističe naš sagovornik. - Prosečan korisnik bitkoina je muškarac, belac, u ranim tridesetim i sa solidnim nivoom tehničkog znanja.