Posle 125 godina, san je ispunjen: Završetkom Hrama Svetog Save na Vračaru ostvaruje se vekovni zavet srpskog naroda

Mnogi nisu verovali da će Hram Svetog Save na Vračaru ikada biti u potpunosti završen. Razloga za sumnje bilo je pregršt. Pomenimo samo neke okolnosti koje su ovaj posao odlagale i komplikovale - izbijanje balkanskih ratova, Prvi svetski rat, nacistička okupacija, komunistička zabrana, građanski sukob u Jugoslaviji, sankcije, NATO bombardovanje, politička i ekonomska kriza dvehiljaditih godina... Uprkos svim tim izazovima i tektonskim poremećajima u svetu, Srpska crkva je uporno i strpljivo, kamen po kamen, podizala objekat posvećen njenom osnivaču. U tom poslu nedostajalo je svega, osim snažne svesti o potrebi da hram na svetoj vračarskoj zemlji bude završen.

Tačno 125 godina pošto je ideja o podizanju zavetne crkve srpskog naroda sazrela i ovaplotila se pod okriljem Društva za podizanje Hrama Svetog Save - cilj je ispunjen. Plan je da do jeseni bude ugrađen i poslednji kamenčić impresivnog mozaika unutrašnje dekoracije, da u potpunosti budu završeni enterijer, kompletna rasveta i opremanje unutrašnjosti Hrama. Sve ovo, zajedno sa rekonstrukcijom Svetosavskog platoa, trebalo bi da bude završeno do polovine oktobra, kada će biti održan obred osvećenja Hrama. Srpski narod, uz nesebičnu pomoć ruske države, crkve i naroda, izvršiće tako svoju veliku obavezu, svoj zadatak - ispuniće zavet zahvalnosti svom najvećem svetitelju.

- Završetkom Hrama Svetog Save na Vračaru ostvaruje se vekovni zavet srpskog naroda - kaže episkop remezijanski Stefan (Šarić), starešina i nadležni arhijerej svetosavskog hrama. - Njegovo osvećenje biće veliki blagoslov našem narodu, Beogradu, državi. Ovaj događaj, uveren sam, biće prekretnica i najava boljih vremena koja dolaze. Osvećenje Hrama biće jedinstven i veličanstven događaj, bogat simbolikom i verom. Naš narod se time odužuje svom svetitelju, ovaploćuje sopstveni amanet i uzima obavezu večnog molitvenog sećanja na Svetog Savu i njegovo delo.

Vladika Stefan sa velikom radošću i molitvenim ushićenjem iščekuje predstojeće događaje. U njima on vidi naznaku boljih vremena koja dolaze za Srbiju i naš narod.

- Završetak Hrama, siguran sam, označiće prekretnicu. To će biti jasna potvrda našem narodu da je svaki poduhvat izvodljiv, ako je utemeljen na veri, strpljenju i ljubavi. Duboko verujem da će to biti znak da će uprkos dubokim problemima naš narod i država naći svoj put u budućnosti - kaže episkop Stefan.

Završetkom Hrama Svetog Save srpski narod dobija ključni spomenik i svojevrstan krov ideje svetosavlja, koja u najvećoj meri određuje Srbe među evropskim nacijama, ali i u velikoj porodici pravoslavnih hrišćanskih naroda.

Svetosavlje, kako ga je definisao Sveti vladika Nikolaj Velimirović, "pravoslavno hrišćanstvo srpskog stila i iskustva", najsnažniji je konzervans srpskog identiteta. Svetosavsko nasleđe, koje je kao najdragoceniju relikviju, vekovima, pažljivo negovala i čuvala Srpska crkva, sastojak je koji uliva opravdanu i utemeljenu nadu da će srpska autentičnost biti očuvana i u budućnosti. To je, kako ocenjuju oni koji vide dalje i bolje sagledavaju istorijske širine, najveći doprinos Srba savremenoj evropskoj civilizaciji.

Osnovni podaci o ličnosti i delu Svetog Save našoj javnosti dobro su poznati. Decenijama već, međutim, izostaje dublje promišljanje njegove misije i sagledavanje značaja Savinog dela. Mlade generacije rastu i intelektualno i duhovno sazrevaju lišene saznanja o tome šta je Sveti Sava zaista uradio i koliko je to važno za sve nas i u današnjici. I u tome, uz niz objektivnih i dobropoznatih okolnosti, treba tražiti uzroke duhovnog siromaštva i bezidejnosti u pojedinim fazama tokova srpske istorije.

A delo Svetog Save temelj je današnje Srbije. Njegov najpre duhovni, crkveni, pa i diplomatski, politički, književni i naučni rad uzdigao je i prosvetio tadašnju Srbiju i ravnopravno je svrstao među emancipovane evropske narode srednjeg veka. Najveći pomak, međutim, Sveti Sava je napravio na identitetskom planu.

Ovu činjenicu naglašava i istoričar Vladimir Ćorović:

"Kada je stvarao crkvu u nemanjićkoj Srbiji Sveti Sava je svojoj crkvenoj organizaciji dao čist nacionalni karakter. On je Hilandar na Svetoj Gori zamislio kao srpski manastir sa nesumnjivim nacionalnim obeležjem. Tako je i crkva u Srbiji trebalo da bude prvenstveno srpska, sa narodnom jerarhijom i narodnim jezikom. O toj Savinoj tendenciji nema nikakve sumnje, iako je bila neobična za svetonazore 13. veka", piše Ćorović.

U osnovi ovog dalekosežnog poteza prvog srpskog arhiepiskopa nalazi se njegova vizija o Crkvi koja će prihvatiti, razumeti i zaštititi verni narod. Time su trajno uvezani nacionalni i duhovni element, koji je zajedno sa svetosavskim i kosovskim zavetom postao kičma srpskog nacionalnog identiteta.

Hram Svetog Save na Vračaru, koji će već koliko na jesen zasijati u svoj svojoj impoznatnosti i lepoti, nije zbog toga samo grandiozna građevina, beživotni spomenik svetitelju ili podsetnik na turbulentnu istoriju. Ova izuzetna bogomolja mesto je molitve, uzdizanja liturgijske zajedinice, ali i živo svedočanstvo srpskog postojanja i duhovnog trajanja.

Njegove mnoge dimenzije precizno je sagledao arhitekta Dragomir Acović, koji je gotovo deceniju bio zadužen za unutrašnje uređenje vračarskog hrama:

"Hram se gradi da bi se odala zahvalnost Stvoritelju i da bi se potvrdila pripadnost Njegovom Zakonu. Grade ga oni koji za tim imaju i osećaju potrebu. Ne grade ga za sebe, već za sve, i ne za svoje vreme, već za iskon. Hram se ne gradi da se pokaže sopstveno znanje i pamet, već da se srcem, umom i dušom izrazi ljubav i hvala Onome kroz koga je sve nastalo! Uloženi dar i znanje su oruđe i sredstvo, ne cilj gradnje", zapisao je Acović.

A svevremeni značaj poduhvata izgradnje vračarske svetinje pesnički i lakonski najbolje je sažeo akademik Matija Bećković:

"Mi gradimo Hram, a Hram gradi nas!"

(Serijal finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije)

Mozaik pod kupolom

Bogosluženje u kripti vračarske crkve