Mnogi su čekali da ih “Žika Slika”, fotografisao je Brenu, Minimaksa, Čolu, Zvezdine košarkaše, članove kraljevskog dvora: Miroslav Đurić i dalje vešto barata objektivom

Najčuvenija fotografska radnja s kraja prošlog veka u beogradskom Gradiću Pejton danas čuva uspomene na druženje sa jugoslovenskom estradnom, glumačkom, sportskom i novinarskom klijentelom.

- Brat i ja smo imali zaista težak život, pošto smo rano izgubili oca - počinje svoju životnu priču, za "Novosti", Milorad Đurić. - Posle toga smo sa majkom prešli iz Tuzle u Beograd. U Bosni smo prodali sve što smo imali i skućili se u prestonici. Još u srednjoj školi kupio sam prvi foto-aparat ruske proizvodnje, jedini koji se tada mogao nabaviti i sa njim počeo da slikam školsku decu i drugove. Tako sam i zaradio prvi novac, koji mi je u tom trenutku bio kao suvo zlato.

Putovanja po zemljama u okruženju bila su još češća kada je upisao DIF i na njima nastavio da slika. Kasnije je radio kod nekoliko privatnika i ispekao zanat. Kada je 1975. počeo da radi fotografije u koloru, trebalo mu je dva meseca da savlada novu tehniku.

- Punih šest godina radio sam kod privatnika na Banovom brdu, dolazio u pet ujutru i odlazio kasno uveče - priseća se Žika Slika. - Odlučio sam 1982. da otvorim svoju radnju u prostoru u kom se i dan-danas nalazi.

Prekretnica u njegovom poslu desila se kada je upoznao i zbližio se sa najpoznatijim jugoslovenskim novinarom tog vremena, Milovanom Ilićem Minimaksom, bez kog Miroslav verovatno ne bi bio ono što jeste. Minimaks je rado prihvatio da mu uradi reklamu koja se vrtela na televiziji za vreme njegovih emisija.

- Tražio sam i da mi smisli neko umetničko ime, ono po kojem bih bio prepoznatljiv - priča Đurić. - Kada sam čuo džingl na Radio Beogradu i umetničko ime Žika Slika ostao sam zaprepašćen. Pitao sam ga: "Ko ti je taj", na šta je on odgovorio: "Pa, ti". Posao je tek onda procvetao.

Albert Drugi, knez od Monaka

Berićetne godine samo su se nizale, a na čuvenoj drvenoj klupi u salonu na Čuburi sedeli su i čekali svoj red pred Žikinim objektivom svi najeminentniji ljudi tog vremena u prestonici. Onda su došle devedesete, doba inflacije i ratnog stanja. Pojavila se moderna tehnologija i digitalno fotografisanje, ali je posla ipak bilo napretek.

- Povukao sam se i posao prepustio bratu, a ja sam od 2004. godine lični fotograf kraljevske porodice - veli Žika Slika. - Često odem do salona kako bih mu svojim savetima i iskustvom pomogao, mada je on odličan u poslu, iako nije od početka bio u njemu.

Princ Aleksandar Karađorđević

Žika svako jutro u penziji trenira, a putovanja su mu jedini hobi. Nema dela sveta koji nije posetio.

- Bio sam na četiri Olimpijade, a već 40 godina uzastopno idem na "Oktoberfest" u Minhenu. Ove godine je trebalo da posetim Tokio i Olimpijske igre, ali nije mi se dalo.