Danas se obeležava 75. godišnjica pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu: Trijumf slobode nad zlom

Ovako se Zdenko Duplančić, borac Prve proleterske brigade, seća dana kada je slomljen fašizam u Evropi, ideologija mraka koja je milione ljudi oterala u smrt ne samo u ovom delu sveta, već na čitavoj planeti.

Pred nama živa istorija:

- Mi smo tada bili nadomak Zagreba, strašno se ginulo, ali se posle vesti o kapituaciji nije ni mislilo na umiranje. Ginulo se, ali nije bilo stajanja. Samo napred, samo napred!

Kapitulaciju je u ime Trećeg rajha potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel i potpis uručio, salutirajući, sovjetskom maršalu Georgiju Žukovu, 9. maja 1945. godine. Od tada se ovaj datum, kada je i zvanično pobeđeno zlo koje je u krvavi rat gurnulo narode iz 61 zemlje sveta, unesrećilo 2,1 milijardu ljudi, što je gotovo 96 odsto tadašnje populacije.

- Činu potpisivanja kapitulacije i sloma fašizma prethodio je gotovo šestogodišlji najstrašniji sukob od koga se svet još nije oporavio i opametio - govori Duplančić. - Svedoci smo da se fašizam opet budi, ali je poraznije to da se pred takvim slikama zatvaraju oči, ako se zna da je taj nesrećni rat odneo više od 60 miliona ljudi. Jugoslavija je imala 1,7 miliona žrtava, od toga 1,3 miliona civila.

Svedok Zdenko Duplančić

Drugi svetski rat usledio je kao posledica prekomponovanja mape sveta posle Velikog rata. Poražena Nemačka, nezadovoljna Versajskim ugovorom, opredelila se, vođena Hitlerom, da namiri izgubljene bitke. Pridružili su joj se Japan i Italija, takođe nezadovoljni, jer nisu dobili "plen" koji su očekivali u versajskoj raspodeli. Smatrali su da, kao saveznici pobednika, nisu dobili očekivano. Ubrzo su se ovoj koaliciji pridružile Mađarska, Bugarska, Rumunija.

Srbija je, kao deo Jugoslavije, ostala privržena saveznicima: Sovjetskom Savezu, Britaniji, SAD, ali je posle zločinačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. kapitulirala i postala plen. Podeljena je između Nemačke, Italije, Bugarske i Mađarske. Istočni Srem i Bosna i Hercegovina pripojeni su fašističkoj NDH koja je počela da stvara "čistu" Hrvatsku. Na tim prostorima počinjena su stravična zverstva nad Srbima, Jevrejima, Romima, ali i neposlušnim Hrvatima.

- I ova zversta koja, takođe, ne pamti savremeni svet, a događala su se usred Evrope, pokretala su nas da što pre oslobodimo zemlju od okupatora u čijem korenu su bili fašizam i nacizam - kaže Duplančić. - Kada smo s Crvenom armijom izvojevali pobedu, to je bio u mom životu najuzvišeniji osećaj. I on me ne napušta.

Istoričar dr Predrag Marković nema dilemu da je sećanje na Dan pobede, sećanje na jedno slavno vreme:

Beograđani na Terazijama 9. maja 1945. Foto Muzej Jugoslavije

- Po broju palih boraca, Crvena armija je dala dve trećine svih antifašista na svetu - kaže on. - Naša partizanska vojska je bila druga gerilska, posle kineske, a šesta od svih antifašističkih armija. Mi smo bili jedini okupirani narod koji je sve vreme rata, od 1941. godine, imao velike oslobođene teritorije. Danas mnogi na Zapadu umanjuju presudni sovjetski doprinos spasavanju sveta. Mnogi i kod nas omalovažavaju partizansku borbu. Većina naših boraca su bili rodoljubi i antifašisti, za njih je ideologija bila u drugom planu. Ne smemo zaboraviti to slavno vreme, kada smo bili na samom čelu najboljih snaga čovečanstva.

POČAST HEROJIMA

U SPOMEN onih koji su položili živote na oltar slobode u Drugom ratu, delegacije Srbije i zemalja saveznica danas će položiti vence na Groblje oslobodilaca Beograda. Senima junaka pokloniće se i predstavnici udruženja boraca, širom Srbije.

- Nijedno obeležje na području beogradskih opština neće biti bez belega - kazao je za "Novosti" predsednik gradskog SUBNOR-a, pukovnik Bora Ercegovac. - Sedamnaest naših delegacija će danas biti u svakoj opštini da odaju počast herojima.