DUGI niz decenija, devet muza umetnosti "stanuje" kod Branka Kneževića Kneza (68) - iskreno je kazivao niz blaženopčivših srpskih i umetnika svetskog glasa, a sada kazuju i aktuelni velikani. Jer, Knez je svetski znan maestro koncerata, horskog i solo pevanja, režije i glume, scenarija, scenografije, slikarstva, književnosti i retorike... Zavičajnom Gornjem Milanovcu ovih dana je posvetio knjigu "Harmonika od crvenog sedefa". Zbirka je to istinitih, a smešnih dogodovština u tom kraju. Počev od - svojih.

- Pouzdano je utvrđeno da sam rođen po ciči zimi 1952. Majka Stojanka saopštila mi je nedavno, onako usput, kao neki nevažan podatak: da sam se ugušio na rođenju, da me nije videla, ali je jedva čula da se ne javljam. "Dete se ugušilo, spasavamo majku!", rekao je lekar - prepričava Knez, vazda raspoložen za dosetke, naročito verodostojne.

Ipak, to novorođenče je preživelo.

- Rodio sam se, znači i umro u dva sata, a između njih je moj život trajao samo jedan tren. Dalje ništa nije sigurno, jer babica Tereza nije više živa, ne može da posvedoči koga je bacila u ćošak, a koji je nastavio da živi - priča Knez.

KNjIGA pršti od humora, često prožetog i nekim filozofskim pitanjem, pomalo sličnim poeziji i kratkoj prozu Žaka Prevera. Sve to provejava kroz dijaloge i situacije u kojima su se zadesili poznati varošani, većinom humoristi, ili značajni po nečem drugom.

- Knez je zadužio celu Srbiju, ne samo Milanovac. Priče su mu kratke, a informativne, svaka od njih 89 kazuje i između redova. Osim svakodnevice, u kojoj je on rastao, one vrve od starih, izgubljenih reči. Ova knjiga je "pozornica" talenata, nekad i sa političkom porukom - ocenjuje istoričar Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.

"Harmonika od crvenog sedefa" vešto "svira" štivo, vredno i za bibliotekare.

PROČITAJTE JOŠ: Susret sa istorijom: Kako je preteča mobilnih telefona osvajao našu prestonicu


- Iako često lične, ove impresije o nečemu što je prošlo, izazivaju emocije kod svih. Knez nas podseća na iščezle likove, dok sa vedrinom obrađuje čak i temu smrti - upozorava Mirjana Glišović Mokrovčak, urednica u Biblioteci "Braća Nastasijević".

ZANIMLjIVI su život i karijera Branka Kneževića. Kao umetnik horskog i solo pevanja proslavio se u čuvenom Akademskom KUD "Branko Krsmanović", gde je dugo bio predsednik hora, kad mu je vraćeno izvorno ime "Obilić". Pevao je bezbroj puta na svim kontinentima, osim Australije. Dvaput u njujorškom "Karnegi holu", najznačajnijoj koncertnoj pozornici na svetu. Glumio, režirao, svirao, komponovao, pisao, recitovao, slikao... Ali, srce ga je dovuklo u Gornji Milanovac, gde osniva umetničku galeriju "Pod tremom", postaje režiser i glumac Milanovačkog pozorišta, koje od tada ne prestaje da niže lovoriku za lovorikom.

- Uprkos nastupima uz najveće dirigente planete, ne bih život u Milanovcu menjao nizašta! Prijatelji umetnici iz Beograda i svetskih metropola zavide, što sam pobegao iz belosvetske vreve, a ipak stalno stvaram. Najsrećniji sam, kad u crkvici Svetog Nikole u obližnjoj Brusnici, na liturgijama pevam kao crkveni pojac - setno zaključuje Knez.

PREPRŽENA JOVANKINA JAJA

MILANOVČANIN služio vojni rok kod Tita u Gardi, i jednom mu donese poverljivu poštu. "Jesi li umoran, druže Mrko"?, pitao ga Tito, a zatim i "Jesi l' gladan?" Mrko na oba pitanja odgovori da nije. Ali će sin svih naroda: "Jovanka, uprž`der drugu dva jaja. Oćeš kajganu ili na oko?" Ode drugarica Jovanka i vraća se sa uprženim jajima. "Izvin'te, druže Mrko, malo sam ih prepržila, nešto mi ne valja ringla"... Jede Mrko i čuje Jovanku kako šapuće drugu Titu: "Poprav'der onu srednju ringlu, kol'ko te molim, da se ne brukam pred ljudima, sad drug ne može da umače, sva se ispeko'..."


SELIMIROV SAN

PRIČA iz knjige, zvana "Selimirov san", jeste crnohumorna dogodovština. Ukratko: Kad je on, koji za život nije mario, umro, noću kad ucveljeni ukućani odoše na počinak, uz odar ostade grupa lokalnih znamenitih likova Šiljo, Dragan Rogonja i još neki. Podeliše karte, izvadiše iz sanduka Selimira, a unutra gurnuše mrtvog pijanog Sretena Žirafu, sve sa cigarom u zubima, za koga su tvrdili da je pokojni Selimir od njega - življi!