Sijalicu potkiva uz pomoć zubarske igle: Samouki umetnik Života iz Lapova primenjuje neobične tehnike

Z. GLIGORIJEVIĆ

13. 02. 2020. u 19:47

Сијалицу поткива уз помоћ зубарске игле: Самоуки уметник Живота из Лапова примењује необичне технике

Života potkovao sijalicu i jaje Foto Z. Gligorijević

Osim strpljenja i koncentracije, važno je i što su potkovice od olova

EDISON je izumeo sijalicu, a ja sam je prvi potkovao i to "na hladno"! - ponosno će za naš list Života Denić (60), samouki umetnik iz Lapova, majstor brojnih zanata.

Ideja mu je, veli, "sinula" tako što je sijalicu najpre zagrevao da bi je oblikovao. Dovodio ju je do usijanja, kao prilikom izrade u fabrici, a onda je bušio ili modelirao. Dok je vruća, ocenjuje naš sagovornik, prilagođava se. Čim se ohladi, puca. Tako je shvatio da može da se zagreje samo jednom i da za sve što želi da uradi ima samo jednu priliku.

- Došao sam na ideju da potkujem sijalicu "na hladno", bušeći je dijamantskom iglom zubarske bušilice - otkriva Života za naš list. - Tajna je u pravljenju potkovice od olova, koje je vrlo prilagodljiv metal. I uz to, potrebno je mnogo strpljenja i odlična koncentracija.

Pre sijalica oprobao se u potkivanju jaja, umeća koje je bilo neka vrsta diplomskog rada za šegrte koji su nekada učili zanat kod poznatih kovača. Ako je šegrt bio dovoljno vešt da potkuje jaje to je značilo da je "potkovan" za samostalni rad i da je dotakao krunu kovačkog umeća.

- Dopala mi se i simbolika, jer su potkovano jaje svojoj voljenoj ostavljali u muškatle na prozoru - šeretski će Života. - To bi za roditelje devojke kojoj je jaje poklonjeno značilo da je on dobra prilika, jer je velemajstor koji će moći dobro da zarađuje.


Budući da voli da radi u kamenu, naš sagovornik je pre nekoliko meseci počeo da koristi i tehniku kresanja kremenom, odnosno udaranje kamena o kamen. Na taj način pravi kamene sekire i vrhove za koplja, strele ili noževe.


PROČITAJTE JOŠ: Goran je novi srpski ginisovac: Njegova ludaja duga je skoro četiri metra (FOTO)


- Najvažnije mi je da se oprobam u nečemu što ne radi gotovo niko - veli Života. - Mnogo čitam na internetu, a potom sam isprobavam. Naišao na japansku tehniku suiseki. Najpre u reci treba da nađem kamen koji liči na brdo i planinu, da ga očistim, a onda prema njegovom obliku uradim drveno postolje. Biće to pravi izazov.


MEDVED OD BAGREMA

PONOSAN je Života i na svoju etno-avliju oplemenjenu skulpturama, mozaicima od kamena, starinskim predmetima... U njoj dominira medved od bagrema zvanog morski gledić, čije je seme sa Solunskog fronta doneo Ljubomir Milošević. Posadio ga je kraj kolibe na Moravi. Bagrem je porastao oko 20 metara, a prečnik mu je bio oko metar. Pre nekoliko godina oluja je polomila vrh, a Života je od Ljubomirovog unuka kupio otpale okrajke.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije