Igman pod smetovima istorije: Pre 78 godina završio se čuveni marš Prve proleterske

Miljana Kralj

29. 01. 2020. u 08:52

Игман под сметовима историје: Пре 78 година завршио се чувени марш Прве пролетерске

Spomenik Prvoj proleterskoj brigadi,Foto N. Zarić

"Novosti" na Velikom polju, mestu gde se pre 78 godina završio čuveni marš Prve proleterske udarne brigade. Poštovaoci podviga partizana iz 1942. stigli i iz Austrije, Rusije i Italije

ŠKRIPI poledica po plitkom snežnom pokrivaču, dok noge klize niz strmine Igmana. Od Hrasnice do Velikog polja, kolona beogradskih i sarajevskih planinara krči kroz šumu ka ledini do koje su se 28. januara 1942. - te najhladnije ratne zime u celoj Evropi, probili partizani Prve proleterske udarne brigade.

Tu su dospeli posle devetnaestočasovnog marša kroz sneg i mećavu, kako bi izbegli stezanje obruča Druge neprijateljske ofanzive (kojom je komandovao nemački general Paul Bader, a na raspolaganju je imao 35.000 vojnika - nemačkih, italijanskih, domobranskih, ustaških). Kraljevači, kragujevački, šumadijski, beogradski i prvi i drugi crnogorski bataljon, pod komandom Koče Popovića i sa političkim komesarom Filipom Kljajićem Fićom, marširao je na temperaturi od minus 30 stepeni, noseći na rukama ranjene, preuzimajući teret i oružje sa konja i magaraca koji nisu mogli da se uspnu uz oštre padine. Bela smrt odnela je sto sedamdeset i dvoje, a kada se pohod završio, izvedeno je sto amputacija.


PROČITAJTE JOŠ - Sutjeska simbol borbe za slobodu


Posle 78 godina, na Igman su krenuli članovi beogradskog planinarskog društva "Pobeda". Sedam i po decenija od pobede nad fašizmom, obeležavaju obilaskom mesta na kojima su se tokom Drugog rata odvijale najznačajnije bitke. Akcija nije samo memorijalna, kako kažu organizatori, već prilika da se "na terenu" preispita godinama zanemareno istorijsko nasleđe antifašističke borbe. Put do Igmana vodio je preko Kadinjače, na koju su se, iz Užica, popeli krajem novembra.

Na Igmanu, iako je januar, nema oštre zime. Temperatura je oko nule, ali se planina ne predaje lako. Nije lako popeti se. Potrebni su snaga i napor.

- Kako li je tek bilo na minus trideset - pita se neko iz kolone, koju "po šumama i gorama" vode domaćini: Jasmin Šaljić Šalja, Ismir Delić Žuti, Salko Hadnan, Dževad Brdarić, Sulejman Odobašić, Džana Šaljić i Mirsad Huseinović, iz planinarskog društva "Prijatelji prirode". Dom im je upravo na Malom polju, kada se prođe skijaška skakaonica, ponos Olimpijskih igara 1984. A skakaonica više ničemu ne služi. Stoji da podseća kuda je stremila i kako je nisko pala nekada velika zemlja, nastala na snovima i idealima onih koji su tu promrzli.

Staza kojom se kolona kreće nije ona kojom su išli borci. Partizanska maršruta, iz pravca Jahorine, kako tvrde domaćini, nije bezbedna, zbog terena koji nije potpuno razminiran. Cilj je isti - Veliko polje, odakle su jedinice NOB krenule ka Foči. Tu se tradicionalno u januaru okupi nekoliko hiljada nekadašnjih Jugoslovena, koji uspomenu na Igmanski marš čuvaju polažući cveće na spomenik Prvoj proleterskoj, a sa tim i pravo na nasleđe anifašizma.

Ove godine, kažu organizatori (Savez udruženja antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata Kantona Sarajevo) uz one iz regiona, stigle su i delegacije iz Italije, Austrije i Rusije. Kod spomenika stoji velika Titova slika, a svuda okolo vijore se trobojke sa petokrakom, ali i zastave novih balkanskih država izraslih na jugoslovenskim ruševinama.


Beogradski i sarajevski planinari, narodno kolo na Igmanu Foto M. Kralj

Sa titovkama, u šinjelima na čijim grudima zvecka ordenje (iz porodičnog nasleđa, ili sa buvljaka?), na stotine ljudi stoji pored kazana sa besplatnim pasuljem. Drugi se hvataju u narodno kolo - moravac, užičko. Kozaračko nismo čuli. Na momenat ta scena podseća na pauzu snimanja partizanskog filma. Ipak, nisu statisti, već pravi ljudi sa pravim uspomenama. Nekadašnji pioniri, sada sede glave. U gužvi se čuju jezici i narečja svih naroda i narodnosti. Najviše ih je iz BiH i Slovenije. Neki su poveli naslednike. Porodica Alibegović, otac, majka i sin, iz Donjeg Vakufa, došla je u "punoj ratnoj opremi".

- Narod se bio skroz izgubio, pa se sada malo vraća - objašnjava Fahrudin Salihbašić iz Srebrenika zašto se bitka iz NOB-a i dalje slavi.

Bez obzira na zimu, kišu, sneg ili žegu, Nusreta Begović iz Stoca odlazi na sve manifestacije. Priča kako se iz vremena Jugoslavije najradije seća slobode kretanja, jednakosti, raznolikosti:

- Mogli smo svi zajedno, dok nam je bio naš dragi Josip Broz Tito, koji nas je vodio. Nadam se da će se ljudi jednom osvestiti.


Pasulj na Igmanu Foto M. Kralj

Tu su i vešti trgovci da ponude široku lepezu proizvoda sa improvizovanih tezgi. Titov lik je svuda - na kapama, šalovoma, duksevima, majicama (na jednoj čitamo: "Josip Broz dobar skroz")... Jedna vickasta pletilja iznela je i ručni rad: štrikane "nakurnjake".

- E da su te tvoje imali partizani ne bi se smrzli - dobacuje pomalo uvređen nesuđeni kupac.

- A ti kupi šal!

Sa zvučnika "biju" partizanske: "Ide Tito preko Romanije", "Druže Tito, ljubičice bela", "Gde narodna vojska prođe". Razilaze se polako autobusi. Odlaze uspomene na Jugu u sada nove države.

- Živeće Jugoslavije dok ima normalnih da je se sećaju - kažu naši domaćini. - Važno je da nam deca više ne ratuju. Jer, ovo je Balkan, ispod pet deka.


Beogradski i sarajevski planinari na Igmanu Foto M. Kralj

SCENARIO

SKUPU na Igmanu, koji je organizovao Savez udruženja antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata Kantona Sarajevo, prethodila je šetnja iz Brezovače do Velikog polja. Na čelu kolone je bila zastava Prve proleterske, ali su organizatori odavanje počasti antifašističkoj borbi iskoristili da se cveće položi i na šehidsko spomen-obeležje borcima Armije RBiH na Brezovači. Ta dva rata, i ta dva spomenika, ni na jedan način se ne mogu spojiti - sem namerom onoga koji je osmislio takav scenario.


Porodično Alibegovići iz Donjeg Vakufa

JEDINI PREŽIVELI

I OVE godine na Igmanu je bio jedini živi učesnik epopeje - Slovenac Albin Pibernik koji je 1942. imao tek 11 godina. U koloni se našao zajedno s roditeljima. Majka mu je umrla od posledica smrzavanja, a otac poginuo u borbi nešto kasnije te iste godine.


DRUŽENjE KOD "TITA"

POHOD na Igman beogradski planinari završili su u sarajevskoj kafani "Tito". Pozdravili su se sa svojim kolegama iz "Prijatelja prirode", do nekog novog druženja, uz bistu Maršala i naslovne strane svetskih časopisa sa Brozovim likom, na zidovima. "Osvajanje" Igmana, prethodne noći, u domu, proslavili su uz "eks JU" hitove, narodne pesme, sevdalinke...


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

П.П. 7

29.01.2020. 09:43

Још један бал вампира и jugoslАvenskih некрофила...

Rasa

29.01.2020. 09:56

Da je bilo pameti i sloge nikada se ne bi razorili,ali tisuc ljetni san je morao da se ostvari.

O Bela...

29.01.2020. 11:11

Hvala za dirljivu reportažu. Primer negovanja tradicije obrambenih narodnooslobodilackih ratova u formi zajedničkog druženja i marsa planinara i svih onih koji žele da se secaju podviznika iz NOB jugoslovenskih naroda i narodnosti protiv fasista i domaćih izdajnika. Oni koji se pamte, nisu uzalud položili svoj zivot z