Kad bih živeo kao većina ispisnika, propao bih načisto: Čuveni Bidža iz Svilajnca radi kao u najboljim godinama

IAKO penzionisan još pre 16 godina, Dobrivoje Budimirović Bidža, nadaleko čuveni predsednik Opštine Svilajnac, kaže da ni dan-danas ne može da shvati da je u penziji. Posebno mu je bilo teško prvih nekoliko godina, jer je navikao da mu radni dan traje dvadesetak sati, a spavao je tri-četiri sata, s remenom se navikao, uz nove poslove kojima se bavi.

Kada bi, veli, živeo kao većina penzionera, dremao, šetao ulicama, spavao, propao bi za godinu dana. Čovek se postaje samo radom, smatra naš sagovornik, koji je u subotu, 5. januara, napunio 73 godine.

PROČITAJTE JOŠ: Pomoć najstarijim sugrađanima: Koji grad najviše odvaja za penzionere

- Radni dan mi počinje oko pet kada ustajem, a ležem posle ponoći. Preko dana se ne odmaram. Dok ukućani spavaju, odem u nabavku po nalogu supruge Zorke, jer ona je gazda kuće. Imao sam sreću što sam se oženio takvom ženom sa kojom imam kćerke Vesnu i Vladanku, unuke Teodoru i Milicu i unuka Filipa. Potom se viđam sa ljudima sa kojima sam sastanke ugovorio mesec dana unapred. Dan je dovoljno dug da čovek može da postigne sve što je planirao. Teško onome ko ustane ujutru i ne zna na koju će stranu da se okrene - kaže Budimirović.

Bidža danas obrađuje hektar i po zemlje na kojoj gaji kukuruz, pšenicu i lucerku. Brine o voćnjaku i vinogradu. Putuje po celoj Srbiji, ali i po svetu, jer želi da pomogne svojoj državi i to bez ikakve nadoknade. Samo u poslednjih mesec dana putovao je od Libije, preko Tunisa, do Makedonije, Zlatibora, Čajetine, Zaječara... a u prestonicu ga put nanese dva puta nedeljno. Često je i u Resavici, jer je član Nadzornog odbora tamošnjeg rudnika.

- Volim svoju zemlju i svoj Svilajnac. Imao sam brojne ponude za Beograd, ali nijednu nisam prihvatio. Za svoju zemlju mogu da radim i iz zavičaja. Nedavno sam bio u Skoplju povodom izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.

Ni ranije mu, seća se, nije bilo teško da pomaže ljudima. Nažalost, oni kojima je najviše pomogao u životu, danas mu ne požele ni dobar dan. A mnoge je, kaže, savetovao, zaposlio, upisao u razne škole i fakultete, nekima je omogućio i da steknu ogromno bogatstvo. Zato, ocenjuje, nije ni čudo što Srbe, posle Jevreja, najviše mrze.

- Dolazili su mi oni koji su se razvodili, da bih ih mirio. Moja žena je dnevno kuvala više kafa nego što se u restoranima pilo za nedelju dana! Sve se to zaboravilo. Nije mi žao. Ponosan sam što je Svilajnac dobio sportsku halu, kada ih je u Srbiji bilo samo tri, i bazen, koga je imao retko koji grad u Srbiji, što sam renovirao sve škole, što sam od Poljoprivredne škole, koja je imala 24 dece i 28 radnika, i u koju su me poslali da bih je ugasio, napravio školu koja je 1992. godine proglašena za najbolju u Evropi - ponosno će Budimirović, dodajući da je uradio sve što je planirao, a da mu je životni moto bio rad, "rad i samo rad, časno i pošteno".

Sa suprugom Zorkom, ćerkama i unukama / Foto privatna arhiva

STUDENT ZA PRIMER

Budimirović je Poljoprivredni fakultet završio za tri i po godine s prosečnom ocenom 9,83. Na Mašinskom, koji je paralelno studirao zbog cimera Toneta Stojanovskog, diplomirao je sa destkom! Bio je godinu dana i asistent na fakultetu, ali je zbog male plate otišao u "Godomin". Radni vek proveo je u svilajnačkoj zadruzi, beogradskom "Agroeksportu", zatim u Poljoprivrednoj školi, a od 1989. do 2001. uporedo je obavljao i funkciju predsednika Opštine Svilajnac. U dva mandata bio je savezni poslanik, a republički u pet.

PROČITAJTE JOŠ: Penzioneri, ne morate da stojite u redovima: Naučite da plaćate račune iz fotelje

OD STARIJIH TREBA UČITI

TAČNO je da mladi treba da rade, ali kod starijih bi trebalo da "ispeku zanat", a ne da im prva radna mesta budu ministarska. Pored toga što su iskusni, među starijima ima mnogo i kreativnih ljudi, koji su i dobri stručnjaci i koji bi mogli da pomognu Srbiji - smatra Bidža.

Prema njegovom mišljenju, najniža penzija treba da bude u visini potrošačke korpe, ali nažalost, danas 80 odsto penzionera prima ispod 20.000 dinara.

- Mi smo imali velike plate, pa su nam i penzije velike. Ali, stomaci su nam isti - veli Budimirović.