Ko daruje, taj je na dobitku: Zadužbina Nikole Spasića primer dobročinstva

ZADUŽBINA Nikole Spasića, jedina u Srbiji koja knjiži kontinuitet od osnivanja, ove godine puni sto osmo leto od zaveštanja velikog dobrotvora da svu svoju imovinu, sve što je gradio, sagradio i zaradio za života, daruje narodu i otečestvu. Delom tog dobročinstva nagrađeni su krajem 2019. najbolji studenti svih godina Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta, mladi iz cele Srbije.

Tradicionalno, iz fonda Spasićeve zadužbine, akademci su darovani sa po 35.000 dinara i diplomom.

- Tokom proteklih 25 godina, koliko traje ova lepa priča darivanja i davanja najboljima, Zadužbina je nagradila 271 studenta medicine i poljoprivrede - kaže nam Vojin Đekić, upravitelj Zadužbine. - Ali, to nije sve, iz fondacije plemenitog Spasića dotiraju se i doniraju brojne medicinske ustanove u Srbiji, a u poslednje vreme pomažemo i našu crkvu.

Za potrebe domova zdravlja kupuje se i poklanja oprema i drugo što je potrebno. Tako je Zadužbina samo poslednjih 12 godina, darovala medicinske aparate i opremu u vrednosti preko 555.000 evra, uporedo obnovila i crkvu na Topčiderskom groblju...

- Velika je radost i nas i nagrađenih jer je to potvrda naših zajedničkih vrednosti. U kojima spajamo i nekadašnji dobrotvorov zavičaj, južnu Srbiju, odnosno Kosovo i Metohiju, odakle je i mnogo nagrađene dece, pa je i to lepa priča - zadovoljan je Predrag Popović, član Upravnog odbora Zadužbine. - Sledimo poruku zadužbinara da je davanje, kao najlepše primanje. Ovo je i obaveza, na neki način, da daroprimci budu vredna deca svoga otečestva.

Kada je Nikola Spasić svoju imovinu zaveštao Srbiji, ona je vredela gotovo kao Nobelova. U vreme kada je svojeručnim testamentom osnovao zadužbinu 9. februara 1912. godine u Beogradu bila je najveća na Balkanu, a jedna od većih u svetu. "Imovina se ne sme otuđiti ni pod kojim uslovima, mora se redovno održavati, a ciljevi zadužbine da se ostvaruju isključivo iz prihoda koje ta imovina donosi državi...", izričit je Spasić u testamentu.

Iza ovog plemenitog čoveka ostalo je grandiozno delo. Bolnica u Beogradu imala je sto bolničkih postelja i bila začetak kasnije velikog Kliničkog centra Zvezdara. Sagrađene su bolnice u Kumanovu, Krupnju, dom za siročad u Knjaževcu, paviljon na Starom sajmištu, Crkva Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju, đačko sklonište na Paliluli, sedam višespratnica u centru Beograda...

Najbolji studenti Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta / Foto Zadužbina

Avgusta, 1915. godine, deleći sudbinu naroda koji se posle zbegova preko Albanije domogao Krfa, Nikola Spasić iscrpljen, gotovo suočen sa smrću, napisao je pismo ministru prosvete i crkvenih poslova: "Na ovom što sam još živ i što sam za života stekao imanje zahvalan sam prvo Bogu, pa srpskoj vojsci. Zato hoću srpskoj vojsci da se zahvalim za naš spas i našu slavu, pa joj predajem imanje na uglu ulica Knez Mihailove i Vuka Karadžića kao svoju zadužbinu i svoj prilog za invalide..."

- Na Krfu je i umro nepunu godinu posle - podseća Predrag Popović. - Supruga Anastasija, koja ga je sledila u dobročinstvu prenela ga je u Beograd i sahranila na Topčiderskom groblju.

ZAVEŠTAO NARODU I OTADžBINI

TOKOM Drugog svetskog rata i bombardovanja Beograda, na sreću, ništa od onoga što je Nikola Spasić zaveštao narodu i otadžbini nije stradalo. Sačuvano je i u Makedoniji, gde su u Kumanovu nedavno zadužbinsku bolnicu posetili članovi Upravnog odbora.

- Ali, posle Drugog rata, u vreme kada je vlast marginalizovala zadužbine i umesto upravnih odbora postavila komesarske uprave, uglavnom je sve nacionalizovano - podseća Predrag Popović. - Zahvaljujući upornosti Vojina Đekića poslednjih pet godina Zadužbini je vraćeno pravo na deo imovine, koju rentiramo i te prihode usmeravamo u dobra dela.

KNjIGA "BLAGO U TESTAMENTU"

DOK su se u Zadužbini Nikole Spasića pripremali da nagrade najuspešnije studente, nekako baš u to vreme novinar i publicista Milomir Kragović objavio je knjigu "Blago u testamentu", svojevrsni medaljon o velikom dobrotvoru i rodoljubu. Ovo je prvi put da se neko setio da se romansiranom biografijom oduži plemenitom čoveku.

- U prvi mah nisam mogao da poverujem kako ne postoji zasebna knjiga o Nikoli Spasiću, jednom od najvećih srpskih dobrotvora krajem 19. i početkom 20. veka. Sve sam pretražio. I, nema - kaže Kragović. - Da je kojim slučajem bio "Nobel", i danas bismo ga slavili širom planete. A njegova ostavština je vrednija od Nobelove. Nije zaradio, da budem ciničan, na dinamitu, već na srpskim opancima. Taj opančar golubijeg srca, čovek koji je imao i obraz i čast, skroman, vredan, uporan, jedan je od najvećih dobrotvora.