DA humanost i plemenitost ne znaju za godine, devojčica Anastasija Vujić (14) iz Beograda daje primer gotovo dve godine. Sa mnogo ljubavi i posvećenosti, ona svakog meseca, obilazi i posećuje decu u prestoničkim bolnicama i domovima, donosi im slatkiše i poklone, i ono najvažnije - pruža im bezuslovnu ljubav i podršku.

- Ideja se rodila kada sam za Božićnu proslavu u Hramu Svetog Save pevala u crkvenom horu, a gosti su bili deca iz bolnice u Sokobanjskoj ulici - priča nam Anastasija. - Sva deca iz hora dobila su novogodišnje paketiće, a ja sam svoj podelila sa bolesnim mališanima. Kasnije, u razgovoru sa mamom, shvatila sam da zaista želim da pomažem deci koja su na lečenju u bolnicama. Prvi, mali paketić sam odnela jednoj bolnici u Sokobanjskoj ulici. Ubrzo su mi se pridružili najbolji prijatelji, drugari iz odeljenja, deca maminih i tatinih kolega sa posla... Zajedno smo krenuli istim putem..

PROČITAJTE JOŠ - "NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": "NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": Deka je umro da bih ja živela!

Anastasija svakog meseca odvoji nekoliko dana da obiđe oko 15 bolnica i ustanova u Beogradu, i da svakom detetu uruči paketiće. Najčešće odlazi u Institut za majku i dete, Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Specijalnu bolnicu za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, Domove za decu i omladinu "Moša Pijade" i "Drinka Pavlović", Osnovnu školu "Dušan Dugalić" za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju, Školu za učenike oštećenog vida "Veljko Ramadanović"...

Kada sa drugarima koji su sa njom u ovoj humanitarnoj akciji ode u posete, Anastasija kaže da je od svega, ipak, najvažnije da se što više druže sa mališanima koji su u bolnicama, da pričaju, šale se, igraju društvene igre. Budući da su navikli da svakodnevno viđaju jedino roditelje, lekare i medicinske sestre, vreme provedeno sa dobronamernima, za njih je dragoceno. I, svaki put nam se iznova raduju.

PROČITAJTE JOŠ - "NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": Devojčica koja se zove hrabrost


- Prvi put kad sam otišla u bolnicu nije mi bilo lako, najviše me dirnulo kada su deca počela da mi pevaju pesmicu "Kad si srećan...", pa sam se jedva obuzdala da ne zaplačem - iskrena je Anastasija. - Kada sam videla koliko su mi se obradovali, brzo sam se oraspoložila. Njima slatkiš kao slatkiš ne znači mnogo, ali su druženje, razgovor i igra za njih su nezamenljivi.

Foto privatna arhiva

Veliku podršku za svoj humanitarni rad Anastasija ima od roditelja, majke Jelene, zaposlene u banci, i oca Nenada, nastavnika veronauke.

- Plašili smo se u početku kako će ona da podnese taj težak susret sa bolesnom decom ili mališanima ometenim u razvoju, ali sam brzo uvideo da je čvršća čak i od mene - kaže nam Nenad Vujić. - Supruga i ja, takođe, učestvujemo u akciji. Vodio sam i svoje đake iz škole. Mnogo me obradovalo što su bili odlučni da se organizujemo i da u posete idemo ponovo.

Foto privatna arhiva

Anastasija često ostane u kontaktu sa mališanima kad ozdrave i nastave svoj put daleko od bolnica i lekara. Svojom humanitarnom akcijom želi da uz malo truda, pažnje i ljubavi pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Najmlađima koje život nije mazio, koji će svakog vršnjaka dočekati sa osmehom na licu spremni da se poigraju, pričaju, i da u tim bezbrižnim trenucima zaborave na svoje teške dane...

Foto privatna arhiva


BUDUĆI FARMACEUT

ANASTASIJA je odlična učenica osmog razreda Osnovne škole "Sveti Sava" u Beogradu. Osim što se predano bavi humanitarnim radom, ima vremena i da se bavi sportom. Trenira kik-boks i rvanje. Kaže nam da mašta, želi, da upiše i završi Farmaceutski fakultet..

Foto privatna arhiva


POKLONI IZ GRČKE I ŠVEDSKE

U ANASTASIJINOJ akciji učestvuje i jedan Grk iz Atine, koga smo upoznali u Jerusalimu - prčaju Vujići. - Kada je video fotografije iz bolnice poželeo je da se pridruži, pa je počeo da šalje paketiće. Poklone šalje i gazdarica iz Soluna kod koje letujemo, jedan naš zemljak iz Švedske...