Budući master, motivacionim govorima pomaže drugima: Jelena (35) ima cerebralnu paralizu i u kolicima upornošću ostvaruje svoje snove

ZA Jelenu Radović (35) sa cerebralnom paralizom - prepreke ne postoje! Mlada Novosađanka, čelične volje, uskoro master pravnih nauka, ne zna kako je to hodati samostalno, pričati razumljivim govorom i imati poslušne ruke i noge za svaku naredbu mozga. Ali, i pored toga, srećna je, a osmeh joj ne silazi sa simpatičnog lica. Naučila je da i te kako ceni ono što je mukotrpno postigla u životu, pa se svesrdno trudi da od srca pomogne osobama sa posebnim potrebama.

Vrlo je aktivna i u Udruženju građana sa posledicama cerebralne paralize "Sunce", čiji je i sama član, i pomaže u rešavanju njihovih prava, da bi im život sa invaliditetom bio kvalitetniji. Ličnim iskustvom i motivacionim govorima širom Vojvodine, daje im "vetar u leđa" da ne posustanu pred preprekama i ne odustanu od svojih snova.

PROČITAJTE JOŠ - Matičnim ćelijama pobedio paralizu, sad vozi i bicikl

Iako okružena brižnom porodicom, majkom Slavicom, ocem Ljubomirom i sestrama, starijom Simanom i mlađim bliznakinjama Sarom i Jovanom, nikada nije bila "povlašćena" i odmalena je naučena da, uprkos svom stanju, ima obaveze. Kao da, recimo, svako jutro namesti svoj krevet.

- Do ovoga što sam postigla proliveno je mnogo mog znoja i znoja mojih terapeuta, roditelja, sestara, ali upornost i volja svih nas dala je rezultate - priča nam Jeca podsećajući se dana kada je padala i učila da se ponovo digne. - Posle završene osmoletke u Novom Sadu, srednju pravno-birotehničku školu sam završila u Podgorici, gde je sve bilo prilagođeno mojim sposobnostima. Po povratku kući, zajedno sa sestrom Sarom sam upisala Pravni fakultet i završila u roku, a ona mi je često služila kao prevodilac. Većinu ispita sam polagala usmeno uprkos mom otežanom govoru, a neke pismeno, preko računara. Sada predajem master rad, a tema je iz krivičnog prava, vezano za osobe sa invaliditetom.

Jelena sa majkom Slavicom Foto N. Karlić

Kao i većina njenih vršnjaka, Jelena voli da putuje, odlazi u pozorište, bioskop, druži se sa prijateljima. Vešto upravljajući motornim kolicima, probijajući se kroz saobraćaj, zna da ode na Petrovaradinsku tvrđavu i uživa u pogledu na reku i grad. Zbog njene "mobilnosti", ukućani često znaju da se našale da je "pokretljivija" i vodi zanimljiviji i ispunjeniji život od njih.

PROČITAJTE JOŠ - ARANĐELOVČANKA BOLUJE OD CEREBRALNE PARALIZE: Jedna je od najboljih đaka Srbije, knjigom leči bolest i samoću

- Zaista mi ništa nije teško - nastavlja naša sagovornica, a zatim dodaje da joj, ipak, najteže pada otežan govor, zbog čega se neki ljudi sa kojima razgovara obraćaju osobi pored nje, i ne pokušavajući da se potrude da je razumeju. - Veoma važno mi je bilo da se osposobim da mogu sama u kupatilo, sama da se oblačim, sednem u kolica.

Jelena bi jednog dana volela da živi sama i da, kako kaže, ne opterećuje najbliže. Veruje da će u tome uspeti.

SANjA PARIZ!

JELENA voli mnogo da putuje, a do sada je bila u Italiji, posetila je Rim, u Poljskoj, na Kipru, u Grčkoj i Sloveniji. Otrkriva nam da joj je velika želja da jednog dana otputuje u Francusku, u Pariz, i da vidi Ajfelov toranj.

NOVINARSTVO VELIKA LjUBAV

BUDUĆEM masteru pravnih nauka velika ljubav je, otkriva nam, novinarstvo, i sada joj je žao što nije studirala žurnalistiku. Dve godine je radila na nekadašnjem "Pan radiju" i pripremala vesti o dešavanjima u vezi sa udruženjima osoba sa invaliditetom.

Objavila je nekoliko knjiga o svom životu: "Neobiča putnik sa osmehom", "Aktivnost je moja radost" i "Uvek sa osmehom", što je ujedno i njen životni moto. Njen veliki uspeh su filmovi koji dosta govore umesto nje: "Priča nije završena" i "Svet koji poznajem".