ODRPANAC se nalaktio na limuzinu i kliberi se na sav glas. Zagrizao vlažni opušak. Ni po lule duvana ne daje na to što se ukotvio baš ispred "Dva magoa", luksuzne gradske kafane i takoreći istorijske znamenitosti grada Pariza.

Sa zgužvanom limenkom u ruci, crnim rukavicama i koferom na točkiće, kao da će svakoga časa krenuti na dugačak put, možda baš tamo odakle, sa Dalekog istoka, dolaze dve figurine po kojima je mesto dobilo ime. Zaraznim osmehom, kao simbolom svoje papreno plaćene slobode, čika goste na terasi.

Između njega i baštenskih klijenata, s štapom u ruci, nezainteresovano stupa odrpančeva mlađa ispisnica, koja je prošla sasvim drugačiji životni put. Isto vreme ostavlja različite tragove.

Sigurni koraci i zembilji u rukama gospode u skupim kaputima koja od lokalne pijace na trotoaru stvara nedostižni ruralni privid.

S ove strane, na onom koferu, raspoređene limenke, kao na stalno pokretnom šanku. S druge, majka i kćerka iz Kalifornije, ogrnute u crveno, stavljaju do znanja da leopardu veštačko krzno može da se zguli u svim bojama duge.


PROČITAJTE JOŠ:
Ana je među 10 najboljih embriologa na svetu, ostala je da pomogne Srbiji u presudnoj bici

Tamo gde se okuplja samo krem, podnevni kafe krem naručuje sredovečni par s karakterističnim crtama lica srednjovekovnih holandskih majstora.

Važan telefonski poziv. Italijanski akcenat. Piše se filmski scenario.

Gospodin, s tamnim naočarima i belim patikama, u svojim ranim šezdesetim, odmotava "havanu" i ritualno je priprema za mirisni prah i pepeo. Dnevni vazduh umotan u listove književnih večeri.

Ovde su velikouzvišeno kroz istoriju među inima ordinirali Pol Verlen, Artur Rembo, Andre Breton, Pablo Pikaso, Ernest Hemingvej, Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar.

Trg Sen Žermen. Razvejane po kaldrmi božićne radnjice. Prosjak vrlo ozbiljno shvata svoj posao u nomenklaturi starih liberalnih zanimanja. Ubeđuje svet da je noć proveo napolju.

A napolju, policijska sirena. Trotineti. Đačka ekskurzija. Štrikane kapice s ćubom. To je sad u modi, na negovanim glavama devojčuraka.

Prolazi glumac. Pa poznata političarka. Pas na uzici, vreme na povocu.

Stiže slavni slikar. Pod miškom donosi nekoliko svežih kataloga koji još mirišu na štamparsku boju. Seda i prepušta se mlazu iznenada bistrog decembarskog svetla. Greje prste na kajasima babljeg leta. Hvata se za olovku, i belu stranicu onog kataloga. Nastaje crtež.

Pred njim, na tanjiru, selekcija sireva, u čaši, burgej s vencem iz Turena. Prekoputa, utihnuo onaj smeh. Ispraznila se još jedna limenka.

Na onom crtežu u nastajanju, crkva raspomamljenom impulsivnošću crnom olovkom štrči u nebo. Do nje, neprekidna krivulja, kao lukava zmija, vešto obavija crte lica. Slobodni potez verno dočarao bradu i naočari koje kroz polarizacioni filter bez treptaja fiksiraju toranj odakle odzvanja tačno podne.

Skliznuše, na trenutak, naočari. Pade zrak na ogoljeni kapak. Prhnu golub. Zaplaka beba. Milozvučna žalopojka. Kratki predah. Hladno sunce, dan i ništa. Mali trenuci u životu mnogo znače.