Niko ne haje za rimske grobnice u Nišu

DESETAK grobnica iz ranohrišćanskog perioda, starih više od 1.600 godina, pronađenih u Nišu - i dalje je daleko od očiju javnosti. Grobnica sa Hristovim monogramom u podrumu kuće, dve grobnice u Engleskom domu, grobnica sa freskama Petra i Pavla, grobnica sa dve kalote, kao i grobnica sever-jug iz 4. i 5. veka, samo su neke od onih koje su zavredile najveću pažnju arheologa, a koje se javljaju u razvijenim bogatim hrišćanskim centrima kakvi su Solun i Sofija.

Najveći broj patricijskih memorija vezuje se za 4. i 5. vek kada je Niš doživljavao procvat, najviše zahvaljujući činjenici da je bio rodni grad cara Konstantina Velikog, koji je tadašnji Naisus bogato ukrasio. Niš je tokom 4. veka bio mesto u kome su odsedali rimski imperatori, gde su donošena državna akta i gde je bila aktivna carska radionica za proizvodnju predmeta od plemenitih metala. A iako su rimske grobnice od neprocenjive vrednosti, malo ko za njih uopšte i zna. Čak i kustosi Arheološke sale, u kojoj se nalaze makete grobnice. Oni koji znaju, očigledno ne rade ništa kako bi ih zaštitili, sačuvali ili prezentovali javnosti i onima koji dođu u Konstantinov grad.

PROČITAJTE JOŠ: NA DUBLjEVIĆE SE OKOMILA SUDBINA: Jedva spajali kraj sa krajem i pre nego što im je vatra sve progutala

Postojanje najveće gradske nekropole u Jagodin mali, iz perioda kasne antike, poznato je istraživačima od druge polovine 19. veka, ali su tek novija istražovanja donela važne podatke o grobnim konstrukcijama. Tada je u krugu fabrike "Beneton", sada njihove ćerke firme "Olimpijas", pre sedam godina nađeno 10 grobnica, ali je zemljište zajedno sa njima prodato italijanskoj fabrici, koja nije dozvolila da se istraživanja nastave. Zavod za zaštitu spomenika nakon toga je zatražio da se grobnice zaštite i da se tu zabrani bilo kakva dalja izgradnja. Međutim, to je sve što je moglo da se uradi, kažu u Zavodu.

Osim nedostatka volje da se rimske grobnice prikažu javnosti, a pre svega turistima, čini se da nikog previše nije zanimalo ni da se one zaštite, što govori stanje u kome su danas. Mnoge od njih propadaju, neke nisu adekvatno pokrivene, jer su poklopci pokradeni, deo uništava vlaga, ali ima i onih kroz koje prolaze cevi vodovoda.

U Zavodu za zaštitu spomenika kažu da su više puta konkurisali kako bi se obezbedio novac da se grobnice osposobe za prezentaciju, ali da je i od Grada Niša i od Ministarstva kulture projekat nekoliko godina zaredom odbijan.

- Postoji sedam grobnica u jagodinmalskoj nekropoli, koje su najinteresantnije i koje bi mogle kao objedinjeni projekat da budu prezentovane javnosti, a koje zavređuju da se predstave na jedinstven način, kao objedinjena turističa destinacija - kaže, za "Novosti", arhitekta konzervator Ivana Cvetković. - Mi smo u projektu zamislili da se one otvaraju po potrebi, uz vodiča, kako to funkcioniše i u drugim zemljama. Nikada takvi projekti nisu odobreni, a mi smo već izgubili entuzijazam i nismo prošle godine ponovo konkurisali.

Foto Predrag Blagojević

VODOVOD

PRE desetak godine, prilikom izgradnje jedne ulice, otkriveno je nekoliko grobnica iz rimskog perioda. Arheolozi su tada zatekli jednu od grobnica teško oštećenu jer su radnici provukli vodovodnu cev kroz nju. Osim toga, u istom naselju u poslednjih pedesetak godina upravo zbog izgradnje ulica i raskrsnica, uništeni su i čitavi hramovi.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija bogatija za dva orla krstaša

VIŠE PUTA PLjAČKANE

NALAZI iz rimskih grobnica, kako objašnjava niški arheolog Toni Čerškov, veoma su skromni jer su grobnice pljačkane, a sve što je nađeno izloženo je u Narodnom muzeju u Nišu:

- Grobnice su bile pljačkane, kosti ispreturane... Pronađeni su samo ostaci ogrlica od zlatnih, ćilibarskih i staklenih perli, novčići kovani u 4. veku, keramičke posude. Interesantan je bronzani pojas iz tog perioda, sa ostatkom kožnog kaiša, koji je najverovatnije pripadao visokom vojnom činovniku.