Teslin toranj: Kako je propao najveći eksperiment (VIDEO)

POČETKOM 20. veka, Nikola Tesla je postao poznat po svom radu na naizmeničnoj struji. Veliki srpski naučnik je izgradio džinovski toranj za slanje električne energije širom sveta. Ipak, stvari se nisu odvijale onako kako je planirao.

Toranj je bio visok 57 metara. Osnova je uramljena drvetom, a džinovska kugla na vrhu, prečnika 20 metara, je napravljena od čelika. U zemlji su se nalazili tuneli i sistem gvozdenog korena koji je prodirao duboko u zemlju. Nikola Tesla je verovao da je toranj samo početak čitavog sistema koji bi mogao isporučivati struju, bez žica, čitavom svetu.

U svojoj laboratoriji u Koloradu radio je na eksperimentu za bežični prenos, pokušavajući da pošalje struju kroz zemlju. Tesla je obezbedio novčanu nadokanu od 150.000 dolara od Dž. P. Morgana. Investitora je najviše interesovala ideja o bežičnoj komunikaciji. Giljermo Markoni, italijanski pronalazač, je u to vreme predstavio sistem bežične telegrafije, slanjem poruka sa brodova nazad na kopno. Ali Tesla je imao veće ideje.

Izgradnja je počela 1901. godine na Long Ajlendu na onome što će postati poznato kao Vardenklif toranj. Tesla je zamišljao da će to biti početak mreže kula, od najmanje 30 kula širom sveta. Verovao je da će mu te kule omogućiti da šalje struju kroz atmosferu, u koju bi se mogao uključiti svako sa ispavnom opremom. Električna energija bi bila sveprisutna. Učinio bi čitav ovaj svet svetlim.

PROČITAJTE JOŠ - EKSKLUZIVNO: Teslin toranj hoće i brazilska vojska

Ipak, ova ideja nikada ne bi uspela. Električna energija se može preneti kroz vazduh, ali količina snage koja je potrebna za slanje bilo kog značajnog iznosa čini ovo nepraktičnim sistemom. Čak i da je pokušao, Tesli je bilo potrebno više novca, što Morgan nije želeo da obezbedi. Bilo je izveštaja o varnicama koje su letele iz tornja, ali metalna sfera je i dalje stajala tamo iz misterioznih razloga.

Pošto su finansije presušile, Tesla je založio imovinu i na kraju, kako su se finansijski problemi povećavali, izgubio je sve. Novi vlasnik je 1917. godine rešio da uništi toranj dinamitom i pretvori ga u metalni otpad. Posle prve eksplozije kula se nakrivila prema tlu, a potom su je radnici srušili.

Izvor: Nacionalna geografija