Bogdan Janjić: Odšteta za dete neće zalečiti moje rane, uveren sam da je Dejan živ!

Moj Dejan danas ima 35 godina. Možda ima i svoju decu, ali su oni tuđi unuci i neki drugi ljudi slave njihove rođendane i raduju se njihovim uspesima. Sve to nam je uskraćeno, a da ni danas ne znam zašto. Duša mi zbog toga krvari svih ovih godina. Odšteta koju sam dobio tu živu ranu nikada neće izlečiti, ona je samo dokaz da sam bio u pravu kada sam tvrdio da je moje dete živo i nasilno otrgnuto od naše porodice.

Ovako, pomešanih osećanja, za naš list priča Bogdan Janjić (59), penzioner iz Kikinde, koji je odlukom Osnovnog suda u Kikindi, a po preporuci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, prvi u Srbiji dobio odštetu od 10.000 evra zbog sumnje da mu je tek rođeno dete nestalo iz porodilišta.

Tog 3. juna 1983. godine Bogdan i njegova supruga Milena bili su najsrećniji roditelji. Prvo, pa muško! Njihov željno iščekivani prvenac Dejan na svet je došao u 1.20 u porodilištu u Kikindi.

- Kroz staklo kikindskog porodilišta bebu smo sutradan videli moja i suprugina majka i ja. Srce je htelo od sreće da mi iskoči - seća se Bogdan.

Nije ni slutio da će to biti prvi i poslednji put da vidi svoje čedo.

- Sledećeg dana zatekla me je vest da je moj sin hitno prebačen u Beograd, a dežurni ginekolog mi je rekao da se beba nagutala plodove vode i da su je zato poslali u Tiršovu - nastavlja otac.

U šoku, otac je odmah krenuo za Beograd, gde je saznao da mu je dete na Institutu za majku i dete, na Odeljenju neonatologije. A tamo je saznao i ono najgore. Dete je mrtvo. Preminulo je, kako su mu rekli, usled krvarenja u plućima.

- Zanemeo sam. Samo sam tražio da ga vidim, da ga bar takvog privijem na grudi i poljubim. Ali to mi nisu dozvolili - priča dalje Bogdan, a svaka reč oštrije od noža nanovo otvara živu ranu. - Rekli su mi da će biti sahranjen o trošku bolnice. Nisam dobio nijedan papir ni umrlicu da vidim od čega je moje dete preminulo. Ali zato imam dva dokumenta o sahrani, na dve potpuno različite lokacije u Beogradu.

- Nije meni do novca. Nemam nikakve vajde od toga. I na sudu sam rekao: iz inata hoću novac koji ću ostaviti sinu i ćerki koje sam dobio posle Dejana - ističe Bogdan. - Želeo sam samo da pravda bude zadovoljena i da se potvrde moje sumnje da nam je dete ukradeno.

- Ne želim da pokvarim njegov život, koji živi sve ove godine. Sa druge strane, želim da oni koji su mom sinu nazoviotac i nazovimajka, koji su ga, duboko sam ubeđen, kupili, dožive bar deseti deo patnje koju smo proživeli supruga i ja. On je, garantujem životom, prodat! - kategoričan je Janjić.

ZAHVALAN "NOVOSTIMA"

Naš list je pre dve godine među prvima pisao o lavovskoj borbi ovog oca za pravdu. Posle tekstova našeg kolege javnost se digla na noge.

- Do neba sam zahvalan “Večernjim novostima”, koje su pratile moju priču pre dve godine kada sam pokrenuo sudski spor. Uveren sam da nije bilo vašeg lista ne bi bilo ni presuđeno u moju korist - tvrdi Bogdan.