Srpski grobovi na obali Belog mora

Branko Vlahović

22. 10. 2017. u 17:41

Српски гробови на обали Белог мора

Srpski vojnici u Kandelaki, Foto Istorijski muzej u Kandelakši

Istorijski događaji odveli naše sunarodnike i na severozapad Rusije. Na periferiji Kandalakše sačuvan spomenik vojnika Gojka Tomića, rođenog 1894. Sa drugog belega kiše i morske bure izbrisale slova

DVA nadgrobna spomenika na nekadašnjem starom groblju pomoraca na periferiji Kandalakše, gradića sa tridesetak hiljada stanovnika na krajnjem severozapadu Rusije, kojeg teško mogu da pronađu na geografskoj karti i građani RF, svedoče da su burni istorijski događaji i veliki ratovi odveli Srbe na razne strane sveta da bi tamo ostavili kosti, daleko od otadžbine. Ratni vihor neke je doveo i na obale Belog mora, gde i dan-danas na jednom spomeniku piše da je tu sahranjen Srbin Gojko Tomić. Sa drugog belega su kiše i morske bure izbrisale slova, što je, takođe svojevrsna simbolika koja govori o tragičnim sudbinama naših sunarodnika.

Povod da ruski istoričari i novinari podsete na sudbinu Srba koji su se usred Velikog rata zatekli ovde je 100. godišnjica Oktobarske revolucije, koja se pre jednog veka pretvorila u bratoubilački rat "crvenih" i "belih". O najsevernijim grobovima Srba nije se decenijama pisalo, jer je srpski bataljon ratovao u Zapolarju na strani "zapadnih intervencionista" i belogardejaca.

Kako ističe upravnik lokalnog muzeja Dmitrij Loskutov, ne zna se tačan broj poginulih Srba koji su se borili za ruskog cara.

- Oni koji su imali ratnu sreću, posle Prvog svetskog rata i zapadne intervencije protiv boljševika vratili su se svojim kućama. Ali mnogo ih je ostalo na grobljima daleko od svojih rodnih kuća - priča Loskutov.

Grobovi stradalih Srba u Zapolarju / Foto A. Ribin

SPOMENIK na kojem je očuvan tekst je grob u kojem počiva Gojko Tomić, rođen 1894. u okolini Sarajeva. Poginuo je 5. juna 1918. od rana zadobijenih na bojištu. Ostatak teksta nameće mnogo pitanja. Ćirilicom je na srpskom napisano: "Poginuo je za slobodu i jedinstvo Južnih Slovena. Slava mu". Spomenik su mu, inače, ovde podigli njegovi ratni drugovi.

Kako su Srbi, uopšte dospeli na obale Kandalakškog zaliva na Belom moru? Kada je započeo Prvi svetski rat, Austrougarska je mobilisala i slovenske narode, koji su živeli na njenoj teritoriji, a među kojima su bili i Srbi.

Njih su naterali da ratuju protiv Srbije i Rusije. Mobilisani Srbi su se čim su mogli predavali "neprijatelju", a tako je bilo i sa Gojkom, koji je posle zarobljavanja postao vojnik bataljona sastavljenog od Srba koji su bili u austrougarskoj vojsci. Taj bataljon je trebalo da ratuje na strani Rusije protiv Nemačke i Austrougarske. Ali kad je počeo građanski rat u Rusiji, za belogardejce su Srbi bili saveznici, a za boljševike neprijatelji.

OKTOBARSKOM revolucijom 1917. na vlast u Rusiji došli su boljševici, a marta 1918. potpisali su separatni mir sa Nemačkom. Nemcima su omogućili da pošalju svoje trupe u Finsku, a tada je pretila opasnost da zauzmu železničku prugu Murmansk - Petrograd i strateški važne luke Murmansk i Arghangelsk. Zbog toga su se Englezi i Francuzi odlučili za intervenciju na severu Rusije, ne samo da bi sačuvali luke nego i da bi otvorili novi front protiv Nemačke. Srbima su komandovali britanski oficiri, a na Koljskom poluostrvu su ostali do jeseni 1919.

Srpski vojnici u Murmansku 1918.


BOLjŠEVICI NISU SKRNAVILI GROBOVE

POSLE rata boljševici nisu skrnavili groblje na kojem su bili sahranjeni poginuli britanski vojnici i Srbi. Mrtvi kao da su se pomirili, jer je nedaleko od groblja bio i spomenik poginulim boljševicima u građanskom ratu.

Stanovnici tog kraja pričaju da su nadgrobni spomenici Srba i Engleza bili sačuvani do sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je morskoj luci u Kandalakši bio potreban prostor za radio-stanicu. Građevinari su povadili drvene krstove i negde ih pobacali. Mesne vlasti nisu tada mislile na istoriju. Iza ograde zgrade radio-stanice ostala su samo dva nadgrobna spomenika srpskih vojnika, koja i danas prkose moćnom vetru koji duva sa mora.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

dr aleksandar Nedok

23.10.2017. 09:24

Hvala vam na potsećanju današnje srpske omladine kako se volela Otadžbina. Ovo je spomen hiljadi dobrovoljaca koji su naredbom Saveznika zadržani na najsevernijem delu Rusije radi čuvanja luke gde se more nije ledilo. Ginuli su od boljševika i umirali od gripa, jedan čak od besnila, a lečila su ih dva dobrovoljca: poručnik dr Nikola Kešeljević i medicinar-narednik Valentin Meršol, Slovenac,kasniji profesor Medicinskog fakulteta u Ljubljani, koji su u 2 Sv. ratu ostali verni Kralju i Otadžbini

Miro Markovic

24.10.2017. 04:35

O njima vetovatno da ne znaju ni njihove najuze porodice, jer vremena su bila burna tokom Drugog svetskog rata kada se opet ginulo, umiralo od raznih bolesti, gladi i hladnoce. Boli dusa za svima njima, jer oni nisu nikada stigli da se vrate svojoj rodnoj grudi, svojim porodicama, da ostave svoje potomke, koji bi se njih secali u molitvama i palili svece za pokoj njihovih dusa. Boze nas, molim Ti se da im podaris mir i vecni pokoj u Tvojem carstvu nebeskom!