Narod čitao Novosti između redova

PRETPOSLEDNjI dan maja 1968. godine. Na 14. plenumu CK SKS Dobrica Ćosić je zajedno sa profesorom Jovanom Marjanovićem digao glas protiv sve očiglednije nacionalne neravnopravnosti i ugroženosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. U završnoj reči, posle žestokih osporavanja i napada, ostao je dosledan svemu što je izgovorio dan ranije o progonu Srba iz pokrajine i o teškim problemima jugoslovenske stvarnosti. Govorio je bez cinizma i ironije, bez političke polemike s pojedincima. Govorio je dostojanstveno, kao književnik a ne političar.

Nešto ranije, u pauzi završne sednice prišao mu je Petar Stambolić, predsednik CK SK Srbije, pitao ga je da li će se javiti za reč i šta će reći.

- Ne tražimo mi od tebe da se posipaš pepelom. Reci samo da nisi bio obavešten o stanju na Kosovu - savetovao ga je Stambolić.

- Obavešten sam, a vi ste obavešteniji od mene. Ne odustajem od svojih uverenja. Dva dana vi mene klevećete i blatite - bio je dosledan Ćosić.

- Razmisli, Dobrice. Ti ne znaš šta se sprema. Bićeš odgovoran za posledice svog istupa.

- Vi ste odgovorni za posledice mog istupa! - odgovorio je pisac.

"Vikao sam neuljudno. Da ne slušaju našu žestoku raspravu i moj bes, članovi CK su ušli u salu. I kelneri sa šanka bifea povukli su se u kuhinju da ne čuju moju srdžbu na Petra Stambolića", zabeležiće Ćosić u "Piščevim zapisima".

PROFESOR Marjanović i Ćosić našli su se pred posebnom komisijom CK u kojoj su bili Milija Radovanović, Bora Simić, Mirko Tepavac, Bora Pavlović, Kadri Reufi, Mirko Popović i Milorad Nikšić. Na njihov predlog usvojen je zaključak kojim se osuđuju njihova izlaganja "kao suprotna načelima i tekovinama SKJ i energično odbacuju uvrede koje su oni uputili komunistima u pokrajinama i drugim republikama".

Prilikom glasanja podigla se šuma ruku. Samo jedna je bila protiv. Čovek koji je dao podršku Ćosiću i Marjanoviću zvao se Raja Nedeljković.

Neposredno posle ovog plenuma CK Srbije na stolu Mirka Stamenkovića, glavnog i odgovornog urednika "Večernjih novosti", našao se feljton o progonu Srba u Kombinatu Trepča iz pera dopisnika iz Kosovske Mitrovice Ljubomira Mihajlovića. Bila je to priča u kojoj je otvoreno ukazivano da je na talasu isključenja Ćosića i Marjanovića iz CK SK Srbije u Kombinatu Trepča počelo masovno smenjivanje Srba koji su bili na direktorskim mestima.

Ljubomir Mihajlović bio je već godinama vrlo agilan dopisnik "Novosti". Njegovi tekstovi su često bili najavljivani na naslovnoj strani: "Ko obija kosovske vozove", "Kako država gricka Trepču", "Bakali sto metara ispod zemlje"...

- Kada su mi dali taj rukopis zbunjeno sam gledao u tekst. Učinilo mi se da bi to bio samoubilački potez ako ga objavimo. Kada sam ga ponovo pročitao, pomislio sam - hajde da u dogovoru sa autorom objavimo, ali bez tvrdnji i otvorenih aluzija o progonu Srba u Trepči. Zašto ne bismo ostavili čitaocima da sami izvuku taj zaključak. I umesto o "progonu", feljton je i naslovima, ali i tekstom govorio o naglom "padu proizvodnje i unutrašnjim nesporazumima". A uvek posle tih činjenica, kao "slučajno", navodili smo imena ranijih direktora, Srba, dotle uspešnih, koji su poslednjih meseci zamenjeni. Opet, samo navodeći imena i kvalifikacije Albanaca - svedoči Mirko Stamenković o tim danima.

TAKO su "Novosti" na indirektan način dale sliku o dešavanjima u velikom kombinatu. Feljtonom "Političko podzemlje u Trepči" posredno je rečeno da je do pada proizvodnje došlo zbog uklanjanja kompletnog kvalifikovanog srpskog kadra i dovođenja na ta mesta neiskusnih ili nekvalifikovanih ljudi, samo zato što su Albanci.

Najbolnija tačka u Trepči bila je smena Časlava Živkovića, generalnog direktora, čoveka koji je podigao kombinat do svetskih razmera. Pošto nije bilo drugih argumenata, zvanično je saopšteno da se on povlači iz zdravstvenih razloga.

Dok je feljton objavljivan niko, ni iz Beograda ali i iz Prištine, nije protestovao. Nije ni mogao jer su svi podaci bili apsolutno tačni. Međutim, u Mitrovici nije bilo baš tako. Do autora teksta stižu poruke, da ukoliko se serijal ne zaustavi biće uhapšen. I nije dugo čekao. Jednog jutra dok se Ljuba Mihajlović brijao, pozvao ga je tadašnji sekretar Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Srbije, inače Crnogorac, Blažo Radonjić, i rekao mu: "Sklanjaj se iz kuće, pošla je ekipa UDB po tebe!" Bilo je kasno za sklanjanje. Pred vratima bila su dvojica "drugova" - jedan Šiptar, kako se tad govorilo, a drugi Srbin.

Na sreću dopisnika, tih dana će se oglasiti i Latinka Perović (sekretar SK Srbije od 1968. do 1972), koja će razvoj događaja u Trepči nazvati sečom knezova. Pritisak i pretnje popuštaju... Ljuba Mihajlović je danas najstariji živi dopisnik. Sa "Novostima" je sarađivao 20 godina do prelaska u Beograd, gde će biti pokretač i direktor Komercijalne banke.

Dušan Jolić, dopisnik iz ondašnjeg Titograda

U STVARANjU ugleda "Novosti" veliki doprinos su inače dali dopisnici. Njihovo svakodnevno svedočenje o ljudima i događajima dovodilo je do bliskih susreta sa lokalnim funkcionerima u čijim rukama je bila vlast. I ti susreti su neretko dovodili do sukoba, naročito kada tekstovi nisu bili po volji moćnika.

Dopisnik iz Prištine Zlatko Stević je imao 1968. godine sukob sa tada moćnim Mahmutom Bakalijem zbog pobune Univerzitetu u Prištini. Suštinski spor je bio u tome u čijim je rukama bio originalni zapisnik o buntu visokoškolaca. Rukovodstvo pokrajine je svuda slalo falsifikovani dokument. "Novosti" su o tome diskretno pisale, zato što je original bio u rukama dopisnika Stevića. Bakali i njegovi suradnici prvo protestuju, zatim prete i najzad tuže Centralnom komitetu.

Kada je do redakcije stigla informacija da će Stević biti uhapšen, Milojka Mlađenović, šef dopisne službe, "majka svih dopisnika", došla je na ideju da se on skloni van Prištine. I tako je bilo do suđenja. Na procesu tužilac je pročitao optužnicu i pozvao se na Univerzitetski komitet SK, tvrdeći da ima u rukama "original" izveštaja. Tada na scenu stupa advokat Perović koji je zastupao "Novosti" i pokazao pravi izveštaj.

Mirko Stamenković, bivši glavni i odgovorni urednik "Novosti"

Tužioc je brzo shvatio šta je falsifikat a šta original. Zatražio je od sudije pauzu. Sud se povukao i suđenje nije nastavljeno.

Stević je pobedio Bakalija!

- JEDAN od prvih zadataka koji sam dobio od glavnog urednika Slobodana Glumca, prelaskom iz "Borbe" u "Novosti" - kaže Mirko Stamenković, bivši glavni i odgovorni urednik - bio je kod Cvijetina Mijatovića, koji je zamenio ratnu legendu Đuru Pucara na čelu CK SK Bosne i Hercegovine, po svaku cenu spasem dopisnika iz Tuzle Nikolu Smiljića, kojeg je proganjao "lokalni paša" - Pašaga Mandžić.

Šta se zapravo događalo? Kolega Smiljić je objavio tekst pod naslovom "Paša i agi soli pamet", u kome piše da je Pašaga Mandžić u državnom stanu o državnom trošku renovira ne jedno, već dva kupatila!

- Sa Cvijetinom Mijatovićem sam se susreo, bio je tu i jedan član Izvršnog komiteta CK BiH. Mijatović nam je dao zadatak da "rešimo taj problem" - nastavlja svoje svedočenje Mirko Stamenković.

Ljubomir Mihajlović, novinar i bankar

Tom članu Izvršnog komiteta Stamenković je pokušao da objasni zašto bi bilo loše da se dopisnik protera iz Tuzle. Međutim, čoveka koga je Cvijetin Mijatović zadužio da sprovede nalog, kao papagaj je ponavljao:

- Kada će Smiljić biti prebačen iz Tuzle u neki drugi grad?

Čovek vrti jedno isto pitanje. Stamenković ne odustaje od tvrdnje - zar može da se sakrije od javnosti da je čovek proteran u socijalističkoj Jugoslaviji zbog kupatila, jer cela Tuzla to zna i širi priču od usta do usta.

I nije uspeo da spase Smiljića.

Onda je Slobodan Glumac procenio da je pametnije da Smiljića preselimo u Banjaluku, gde je ostao tri meseca.

- I pogrešili smo - zapisao je Mirko Stamenković u svojim sećanjima. - Proterivanje je bezmalo postalo manir. Lokalni moćnici su ojačali, počeli su da izigravaju "malog Broza" i svako je od svog sreza ili grada pokušavao da napravi "lični feud"! I gde god smo popustili, kasnije smo se kajali. Bila je to teška borba. Pogotovo u početku. Ona je vođena u zatvorenom prostoru partijskih foruma, gde smo mi bili slabija strana. Tek kada smo uspeli da iziđemo u javnost - pritisak je jenjavao i uspevali smo da se suprotstavimo "lokalnim feudalcima bez feuda"!

Nikola Smiljić dopisnik iz Tuzle

U Tuzli su privremeni premeštaj dopisnika shvatili kao slabost "Novosti". Po povratku, između 1971. i 1975. godine, tri puta je slat sudiji za prekršaje. Jednom je odležao 10 dana u zatvoru "zbog saobraćajnog prekršaja" iako uopšte nije vozio kola.

Ovo su bili samo neki primeri kako su "Novosti", i pored svih ograničenja, znale i da obilaznim putem ukažu na neke pojave.