Ko je zaista otkrio Lepenski vir

Boris Subašić

20. 11. 2016. u 19:15

Ко је заиста открио Лепенски вир

Lepenski vir

Dnevnik arheologa Obrada Kujovića otvara nedoumice. Pet godina pre Srejovićevih iskopavanja pronađeni tragovi neolitskog naselja. Muzej u Berlinu ima skulpturu koju je basnoslovno platio, a nije iz Đerdapa

DNEVNIK arheologa Obrada Kujovića, koji je u nasleđe dobio arhitekta Hristivoje Pavlović, otvara niz nedoumica o jednom od najznačajnijih svetskih preistorijskih lokaliteta. Naime, u Kujovićevom dnevniku sa izviđanja desne obale Dunava u Đerdapskoj klisuri, od 30. avgusta 1960. godine, piše da su on i apsolvent arhitekture Ivica Kostić kod Lepene prvi otkrili tragove neolitskog naselja. To se kosi sa zvaničnom verzijom po kojoj je dr Dragoslav Srejović 1965. otkrio to preistorijsko naselje, a zatim za neuobičajeno kratko vreme iskopao ostatke neverovatne civilizacije.

Lokalitet je tad nazvan Lepenski vir, i pokazalo se da su njegovi stanovnici pre oko 8.000 godina izveli “neolitsku revoluciju”. Stvorili su prvu evropsku arhitekturu i urbanizam, monumentalnu umetnost, izvršili podelu rada, pripitomili prve domaće životinje i biljke. Lepenski vir je bio dokaz da se evropska civilizacija rodila u dunavskoj uvali u Đerdapskoj klisuri.

On je i dr Dragoslava Srejovića vinuo u zvezde. Izložba skulptura i knjiga o Lepenskom viru izazvali su senzaciju, ali protivno naučnoj praksi, on nije naveo ko je i kada uočio lokalitet. Otkriće je pripisivano njegovoj genijalnoj intuiciji. Nije se znalo za izveštaj Arheološkog instituta iz avgusta 1960, kada je za njega radio Kujović.

- ČIKA Obrad je u Lepenskom viru našao masu izlomljenih keramičkih posuda koje je prepoznao kao trag naselja neolitske starčevačke kulture. To je napisao u detaljnom izveštaju za Arheološki institut, koji je kasnije nestao. Srećom, Kujović je sačuvao svoj terenski dnevnik u kome je 30. avgusta 1960. Lepenski vir prvi put zabeležen kao preistorijski lokalitet - kaže arhitekta Hristivoje Pavlović.

Njemu je Kujović testamentom zaveštao svu svoju arheološku dokumentaciju, jer ga je prepoznao kao posvećenog istraživača Lepenskog vira.

Obrad Kujović

- Kujović nikad nije sporio zasluge akademika Srejovića u istraživanju i tumačenju lepenske kulture. Njega je povredilo to što Srejović do kraja života nije hteo da pomene imena ljudi koji su otkrili lokalitet i preneli mu saznanja o njemu. Dr Srejović je ubrzo po Kujovićevom otkriću od njega tražio i dobio dodatne informacije - navodi Pavlović.

AKADEMIK je tvrdio da je zadatak istraživanja Lepenskog vira dobio 1965. potpuno slučajno. Kujović je svedočio drugačije:

- Na osnovu izveštaja i ostale dokumentacije, skica, filmova, fragmenata keramike koje sam predao Arheološkom institutu, za ovaj lokalitet saznao je i za njega se zainteresovao Dragoslav Srejović, u to vreme asistent na katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.Godinu kasnije, dok smo sa dr Dušankom Vučković Todorović obavljali arheološka iskopavanja na lokalitetu Veliki Gradac, kod Donjeg Milanovca, Srejović je došao kod mene i izjavio da je zainteresovan za lokalitet Lepenski vir, pa me je zamolio da mu nešto više o njemu kažem. Nisam imao nikakvih razloga da kolegi Srejoviću ne saopštim sva zapažanja i utiske o ovom lokalitetu.

Zvanično, čim je 1965. počeo da iskopava Lepenski vir, dr Srejović je odmah došao do epohalnog otkrića.

- Naselje Lepenski vir nalazilo se oko tri i po metra ispod zemlje i desetak mlađih kulturnih slojeva, koji se obično istražuju polako i pažljivo. Dr Srejović je projurio kroz njih i došao do “srca lubenice”. Smatra da je zahvaljujući intuiciji osetio gde i koliko treba kopati. Ipak, intrigantno je pitanje šta se dešavalo između 1961, kad je Srejović od Kujovića dobio informacije o Lepenskom viru, do 1965, kada je zvanično počelo istraživanje. Tu se ne možemo osloniti na film o iskopavanjima, jer je on naknadno snimljen i odglumljen - kaže Pavlović.

On je, istražujući neispričanu priču o Lepenskom viru, otkrio još čudnih podataka.

- MUZEJ u Berlinu ima lepensku skulpturu koju je basnoslovno platio, ali ona zvanično ne potiče iz Lepenskog vira. Upoređujući zvanične podatke o broju pronađenih skulptura, uočio sam da se oni ne podudaraju i da se njihov broj smanjivao.

Hristivoje Pavlović

PRAVI ISTRAŽIVAČI

Dr Dušanka Vučković Todorović iz Arheološkog instituta koja je rukovodila prvom fazom istraživanja Đerdapa potvrdila je Kujovićeve tvrdnje:

- Tačno je da su Obrad Kujović i Ivica Kostić 30. avgusta 1960. istražujući teren od Donjeg Milanovca do Dobre otkrili neolitsko naselje Lepenski vir. Kad su se vratili sa Lepenskog vira i pokazali nam skice novog lokaliteta, keramičke komade i filmove, mi smo u naš dnevnik arheoloških istraživanja upisali njihovo otkriće starčevačke kulture. Srejović je posle nekoliko godina počeo da otkopava i naučno obrađuje ovaj lokalitet - navela je dr Vučković Todorović.

Lepenska skulptura nazvana Adam




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

bager

20.11.2016. 19:41

Lopova i prevaranata je bilo i bice pa i menju strucnjacima ,,,uvek neko zeli da se okiti tudjim zaslugama,,,

ajoj

20.11.2016. 20:09

Kakva tuzna prica. Sramota ce ostati na Srejovicu za vjeke vjekova i baciti u sjenku dobre stvari koje je uradio. Pohlepa ga je sprijecila da postane velikan.

Branko

20.11.2016. 20:27

Da se razumemo, Lepenski vir uvek je bio problem srpskih arheologa i "arheologa". Moja skromna molba, nemojte za sve ovo kriviti ljude koji su tamo živeli pre više hiljada godina. Vama sujetnim "arheolozima" savet, i vas-odnosno nas će nekada neko "istraživati".

Милутин

20.11.2016. 21:33

Да не познајем географију, из понуде неких туристичких агенција, мислио бих да је Лепенски вир у Хрватској! Наиме, оне нуде обилазак хрватских природних лепота и ту је укључен и Лепенски вир као Трајанова табла.

Radoslava

21.11.2016. 20:14

Svaka čast g. Pavloviću na upornosti. Prošle godine je otkrio privatizovan obrađeni kamen sa Lepenskog Vira u nečijoj fioci, a danas "zaboravljene" dnevnike. Kada bi se malo pročeprkalo po Narodnom muzeju, možda bi se otkrilo da skulptura više ni nema. Niko ih nije video posle 1983. godine. A od sitnog materijala su ostale samo prazne kutije. Skulptura u Berlinu je prodata. Nekom su trebale pare i - ode. Narodni muzej nije hteo ni kopije da da za novi muzej na Lepenskom Viru! Gde su originali?

Kandaul

02.04.2017. 11:05

S tim što kada se govori o Dragoslavu Srejoviću i Lepnskom Viru, u pitanju nije neolitski horizont na ovom lokalitetu, već naselje iz doba mezolita koje on jeste otkrio vođen intuicijom, ali i jednim komadom ugljenisanog drveta, ako se dobro sećam. Ovo naselje bi retko ko otkrio budući da je bilo prekriveno slojem arheološki sterilne zemlje i većina arheologa bi odustala od daljeg kopanja.