Sedam decenija Omladinske radne akcije Posavski kanal: Od Save rukama oteli oranice

NAVRŠILO se sedam decenija od početka Omladinske radne akcije "Posavski kanal", koja je sa čuvenom akcijom "Brčko - Banovići" bila prva ORA u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. Ovaj jubilej biće obeležen sutra u 11 časova u Skeli kod Obrenovca, na mestu gde su pre 70 godina počeli radovi. Svečanom programu prisustvovaće i desetak akcijaša koji su gradili Posavski kanal.

U istoriji socijalističke Jugoslavije, ova akcija bila je prva u kojoj su omladinci radili na poboljšanju kvaliteta plavnog zemljišta i njegovom pretvaranju u obradivo. Srcem i neponovljivim elanom, od 25. maja do 1. oktobra, mrežu kanala dugu više od 40.000 metara gradilo je 3.709 akcijaša iz 14 okruga Srbije. Od poplava su obezbedili 4.000 hektara plodne zemlje.

- Najplodnije površine u Posavini, nedaleko od Obrenovca, nije se obrađivalo zbog čestih poplava i podzemnih voda - kaže dr Slobodan Ristanović, autor monografije "To je naših ruku delo", u kojoj su opisane sve omladinske radne akcije. - Procenjivalo se da se sa tog zemljišta moglo dobiti 12,5 miliona kilograma zrna kukuruza.

Naš sagovornik, koji je 1948. godine, kao šesnaestogodišnjak, otišao na prvu ORA, podseća kako se majskih dana 1946. godine omladina iz cele zemlje spremala za prvi veliki radni poduhvat, izgradnju pruge "Brčko - Banovići", dok se u Srbiji otvaralo neobično, istina manje, gradilište kod Obrenovca. Prvo sedište radne akcije bilo je u selu Vukićevci, a potom u Krtinskoj. U ovim mestima za brigadire bilo je uređeno šatorsko naselje.

- Na rad se išlo masovno, s pesmom i pod zastavom - priča Ristanović. - Uslovi su bili teški, jer se sve radilo samo sa lopatama, ašovima, kolicima i nekoliko pumpi - ratnih trofeja. Često se radilo u vodi, mulju i blatu, ali uprkos tome posao nije prekidan niti se duže zaostajalo. Svi poslovi obavljani su pod budnim okom stručnjaka iz Uprave za melioraciju Posavine.

Svi radovi na Posavskom kanalu završeni su 15 dana pre roka.

- Obaveza je konačno ispunjena, a plodna zemlja Posavine nikada do tada nije osetila takav zamah motike i pijuka - govori Ristanović. - Ali to je bio samo početak ovakvih akcija, koje su narednih decenija podigle zemlju.

ŠEST "MUNjA"

- ZA udarničke podvige i uspeh u radu, ustanovljeno je zvanje "Munja", kao najčasnije ime na kanalu - kaže Ristanović. - Imena nosilaca isticana su na grafikonu, a ukupno je predstavljeno šest munja. Prvi je za sedam sati iskopao i natovario 16 kubika zemlje, a norma je bila tri. Rekorder je, ipak, bio Branislav Šakić, koji je za isto vreme izbacio 19 i po kubika i postao rekorder ove akcije.