Drvoseče idu na SP: Motorka precizna kao skalpel (FOTO i VIDEO)

MOŽE li se motornom testerom rukovati precizno kao da je hirurški skalpel, a sve to, uz „borbu“ sa štopericom i stotim delovima sekunde... Reprezentacija sekača – motorista Srbije, čijem je treningu, poslednjem pred odlazak na Svetsko prvenstvo u gradu Visla u Poljskoj, pristustvovala i ekipa „Novosti“, dokazala je da je i to moguće.

Reprezentacija Srbije u ovom teškom i zahtevnom zanimanju - četvorica drvoseča, koji spajaju mladost, snagu i iskustvo u rukovanju motornom testerom, za ovo prestižno svetsko takmičenje, kako objašnjavaju Ivan Tomašević, vođa tima i Boban Milovanović, selektor, pripremala se oko mesec dana. Prvi deo priprema imali su na Jastrepcu, a zatim su pripreme nastavili u Deliblatskoj peščari, gde smo ih i zatekli, na poligonu, koji u potpunosti odgovara onom za veliko takmičenje.

Jeka moćnih motorki, marke „Štil“ i „Huskvarna“, u rukama stamenih momaka odjekivala je na sportskim terenima Rekreativnog centra „Čardak“ JP „Vojvodinašume“. Reprezentativcima, od kojih su dvojca predstavnici ovog preduzeća, a dvojica predstavljaju „Srbijašume“, za takmičenje u šest disciplina, ovde su obezbeđeni svi uslovi.

A njih su reprezentativci - najiskusniji Milan Zujić, koji se takmiči celu deceniju, a 22 godine druguje sa „štilovkom“, njegov kolega Darko Ivanović, specijlista za precizno obaranje stabla, smireni Goran Bojanić, koji je reprezentativac već četvrti put i junior Marko Nešković, star 24 godine a već je ekspert za precizno prerezivanje, odlično iskoristili.

- Ako ovakve rezultate koje smo imali na treninzima ostvarimo i u Visli, sigurno ćemo ostvariti odličan rezultat – priča selektor Milovanović, dok reprezentativni pripremaju motorke, menjaju lance za sečenje i podešavaju zaštitnu opremu. - Uz uvežbavanje šest disciplina u kojima se takmičimo, posvetili smo se i fizičkim pripremama, tako da veujem da rezultat neće izostati.

A samo prvenstvo, prema rečima vođe tima Ivanovića, organizvoano je tako da se svaki od takmičara okuša u svakoj od pet individualnih disciplina, a na kraju pokažu kolektivni duh u „štafeti“, odnosno, takmičenju u kom svaki od njih mora pokazati brzinu i preciznost...

- Jedna od disciplina je, naravno, obaranje trupca, gde se stablo, bez grana, dugo 15 metara, obara na tačo određeno mesto – navodi Ivanović. - Drvoseča mora da ga obori za manje od tri minuta, a negativno se boduje svaki centimetar odstupanja od predviđenog mesta pada. Takmiči se i u brzom menjanju šine – vodilice i lanca, a takođe i u kombinovanom i preciznom prerezivanju. U prvoj disciplini dva reza, sa gornje i donje strane trupca, moraju da se „sretnu“ što preciznije, a odstupanja se mere u milimetrima, dok se u drugoj stablo mora preseći što bliže dasci na kojoj leži, a da se ona ne ošteti. Najkomplikovanija, ali i najatraktivnija disciplina, ipak je kresanje grana. Tu se sa stabla moraju odseći „grane“ odnosno, komadi drveta koji su u njega usađeni, i to tako da se ne ošteti samo stablo, a da „grana“ ne viri više od pet milimetara.

NAJVAŽNIJA – KONCENTRACIJA

Na pitanje šta je najteže u samom takmičenju, reprezentativci odgovaraju gotovo jednoglasno. Kako kažu, motorna testrera, od desetak kila nije problem, nisu problem ni vibracije ni buka. Najvažnija je upravo koncentracija, koja umiruje ruke i izoštrava oko...

SIGURNO, ALI GREJE...

Svaku pauzu između treninga, reprezentativci su koristili da se „oslobode“ bar dela specijalne, zaštitne opreme.Čizme sa metalnim ojačanjima i pantalone sa mrežicama koje zaustavljaju lanac nisu mogli da skidaju, ali, jakne i šlemovi sa vizirima i antifonima najčešće su ležali na posebnim torbama za motorne testere, a društvo su im pravile i antivibracione rukavice...