Loza Milićevića opasala svet

VIŠE od sedam stotina potomaka znamenitog junaka Milića Barjaktara iz narodne pesme okupiće se u subotu u Beogradu, na Četvrtom saboru bratstva Milićevića.

Povest o lozi Milića Barjaktara jeste slika celokupne srpske sudbine, kažu Milićevići. Njihovi životopisi su priče o vekovima borbi i seoba u potrazi za boljim životom.

Ti epovi srpskih argonauta neprestano se obnavljaju i podstiču nove životne sokove u staroj lozi, a potraga za njenim korenima i izdancima dovela je do prvog okupljanja Milićevića iz celog sveta 2001. u Bileći, kraj temelja kule epskog junaka Milića Vlastelinovića, poznatijeg kao Barjaktar. Nad senima praoca koji je u 17. veku s uskocima i hajducima Baje Pivljanina, Vuka Mandušića i Stojana Jankovića ratovao "za krst časni i slobodu zlatnu" protiv Osmanlija, sastali su se do juče podeljeni Srbi, ljuti ideološki protivnici, potomci partizana i četnika. Na parastosu precima stajali su u tišini osiroteli srpski Jugosloveni, koji su u krvavom građanskom ratu ostali bez svoje iluzije, uz nekadašnje sirote srpske gastarbajtere koji su postali uspešni građani kapitalističkog sveta. Rame uz rame stajali su potomci Milićevića koji su početkom veka došli u ustaničku Srbiju, oni koji su kao dobrovoljci dobijali posle Prvog svetskog rata zemlju u Vojvodini i na Kosovu, sve do Milićevića, koji su u Osmoj ofanzivi preseljavani u Banat.

Potomci Milića Barjaktara su do čvrstih temelja njegove kule stigli iz Srbije, Zapadne Evrope, Australije, Kanade, SAD planinskim putevima koji se nisu mnogo promenili od hajdučkih vremena. S tugom su gledali sela u kršu gde su jedine nove građevine bili grobnice mladića iz Vojske Republike Srpske koji su izginuli da sačuvaju zemlju predaka. Kao uskoci Milića Barjaktara oni su ratovali u planinskim vrletima u najsurovijim uslovima da bi očuvali ime i obraz.

Sabor u surom kršu Bileće otkrio je Milićevićima da je povratak korenima i porodici jedino utočište u velikom i nemilosrdnom svetu.

- Od tada se sastajemo svake pete godine da odamo počast precima i učinimo nešto dobro za potomke - kaže Svetislav Milićević iz organizacionog odbora Sabora. - Shvatili smo da nas je vekovima, u dobru i zlu, održao samo princip "sve za obraz, a obraz ni za šta" i očuvanje svesti da smo Srbi koji moraju biti dostojni predaka.

O obrazu i časti pevao je i porodični pesnik Božo Milićević spominjući znamenite junake i ustanike kao što je vojvoda Gligor Milićević, ali i nepoznate heroje kakav je bio Obren iz Zvjerina, koga Amerikanci nazvaše O'Brajen. Potomak hajduka želeo je u austrijsko vreme da postane žandar i prošao je s najboljim uspehom sve fizičke testove i rukovanje oružjem, jer je porodica te veštine trenirala vekovima ratujući s Osmanlijama

- Međutim, Obren nije mogao da dobije posao jer je bio nepismen, pa se s ukrcao na lađu za Ameriku s drugim srpskim iseljnicima - priča Svetislav Milićević. - Radeći najteže poslove, sakupio je novca da kupi imanjce u suvoj Arizoni i počne da se bavi stočarstvom. Naviknut da se bori sa sušom u rodnoj Hercegovini, Obren je počeo da kopa cisternu, a iz zemlje je šiknula nafta.

Preko noći je postao bogataš koji je privukao pažnju novinara. Jedan mu je rekao "Gospodine O'Brajen, vi ste, iako nepismen, postali jedan od najbogatijih građana Arizone. Šta biste tek bili da ste pismeni". Obren mu je lakonski odgovorio: "Žandar u Bileći".

- Taj isti Obren je na poziv Srbije u Prvom svetskom ratu ostavio sve bogatstvo, seo ponovo na lađu i došao kao dobrovoljac u srpsku vojsku - kaže Svetislav Milićević. - Poginuo je negde na Solunskom frontu, a njegovo ime može se naći na jednoj od ploča kosturnice.

Bilo je i drugačijih junaka i čuvara časti, kakav je bio Todor Milićević, predvodnik jedne od novovekovnih seoba. Kad je oslobođeno mitsko Kosovo, posle Prvog svetskog rata, on je rešio da povede porodicu u nepoznatu mitsku otadžbinu, o kojoj je slušao u junačkim pesmama.

- Zatim je platio dobošara koji je danima išao Bilećom izvikujući da se Todor seli na Kosovo i poziva sve kojima je nešto dužan da se razduži - kaže Svetislav Milićević. - Todor je poštovao zavet da ne sme da ostavi mrlju na imenu, jer voda sve pere osim crnog obraza. Taj nas je zavet održao.