Mapa stara 500 godina koja negira zvaničnu istoriju ljudske rase

Ako je Antarktik zaista bio dalje na severu nego što je sada i ako nije bio pokriven ledom do pre 6.000 godina pne, ko je onda živeo u to vreme da je mogao to da zabeleži na mapi, pre svih poznatih civilizacija? I ko je to mogao da uradi dugo pre izmišljanja morskog hronometra u 18 .veku, koji je konačno rešio problem tačnog praćenja geografskih dužina na visokim morima?
Ako je konvencionalno znanje o istoriji ljudske rase tačno, ljudska civilizacija nije dovoljno stara, niti je bila dovoljno napredna, da bi joj se pripisala mnoga misteriozna monolitska i arheološka nalazišta širom sveta.
Mesta kao Gobekli Tepe u Turskoj i Adamov kalendar u južnoj Africi postavljaju isto pitanje: ako ljudska civilizacija navodno nije dovoljno stara da napravi ova mesta, ko je onda, ili šta, imao kapacitet da napravi toliko detaljnih građevina širom sveta?
Jasno je da je naše razumevanje istorije nepotpuno i da postoji mnogo uverljivih dokaza koji ukazuju da su na Zemlji postojale inteligentne i civilizovane kulture dugo pre nego što su se ljudske kulture pojavile na Bliskom istoku oko 4.000 godina pre nove ere.
Mapa admirala Piri Reisa iz 1513. godine je deo pojavljivanja kompletnije priče o našoj istoriji, koja naveliko izaziva rašireno shvatanje.
Pravljenje mapa je složen i civilizovan zadatak, a smatra se da se prvi put pojavilo 1.000 godina pre nove ere sa vavilonskim glinenim tablama. Antarktik je zvanično prvi put uočen na ruskoj ekspediciji 1820. godine i u potpunosti je prekriven ledenom površinom za koju se smatra da se formirala pre oko 34-45 miliona godina.
Iz tog razloga, Antarktik nije mogao da se pojavi na mapi pre 1820. godine., a sve mape koje sadrže Antarktik trebalo bi da imaju naznačene ledene polove koji su stari nekoliko miliona godina.
Mapa sveta koju je napravio otomanski kartograf i vojni admiral Piri Reis, izaziva izvesne sumnje o tome šta zaista znamo o drevnoj civilizaciji.
Mapa Piri Reisa, koja se fokusira na zapadnu Afriku, istočnu obalu Južne Amerike i severnu obalu Antarktika, sadrži detalje obale za koju mnogi istoričari i geolozi smatraju da je Zemlja kraljice Mod, tj Antarktik.
Neverovatno, na ovoj mapi ledeni kontinent nije prekriven ledenom površinom, već gustom vegetacijom.

Kako mapa iz 1513. godine može da sadrži kontinent koji je otkriven tek 1820. godine? I ako su kontinent otkrile civilizacije koje su se pojavile 4.000 godina pre nove ere, zašto nema ledenih površina na mapi?

Paradoksi na ovoj mapi nisu imali većeg značaja dok Čarls Hepgud, profesor istorije iz Nju Hempšira, SAD nije rekao da informacije na mapi Pirija Reisa podržavaju drugačiji pogled na geologiju i drevnu istoriju. Hepgud je verovao da je mapa potvrdila njegovu svetsku geološku teoriju, koja objašnjava kako su veliki delovi Antarktika mogli da budu bez leda do oko 4.000 godina pre nove ere.
Hepgudova prezentacija je toliko ubedljiva da je čak i čuveni teoretski fizičar i filozof Albert Ajnštajn napisao podržavajući komentar za Hepgudovu knjigu iz 1953. godine:
„Njegova ideja je originalna, puna jednostavnosti i – ako se dokaže – od velike važnosti svemu što je vezano za istoriju površine Zemlje“ – Albert Ajnštajn.
Mapa bez sumnje nije prevara, jer je potvrđeno autentična, ali informacije na mapi su za proveru. Sam Piri Reis napominje da je mapa nacrtana prema informacijama sa starijih mapa, grafika i zapisa, od kojih su mnoge, kako Hepgud kaže, kopirane i prepisivane iznova još od pre uništenja Aleksandrijske biblioteke u Egiptu, koje je izbrisalo veliku količinu literature i kulturnog znanja.

Hipoteza otvara vrata mogućnosti da je neka zaboravljena drevna civilizacija imala kapacitet da putuje do Antarktika, obeležavajući zemlju sa tehnologijom za pravljenje mapa, nekad pre nego što su se ledne površine formirale. To je značajno razilaženje sa našim trenutnim shvatanjem istorije.
Odsustvo ledenih površina na mapi Piri Reisa je u najmanju ruku čudno, a 1960. godine Hepgud je izneo svoje teorije vazduhoplovstvu SAD. Hepgud je pitao, između ostalog, da li je oblik kontinenta, kako je prikazan na Reisovoj mapi, sličan obliku kontinenta pod ledom, kao što je otkrilo nedavno testiranje vazduhoplovstva o seizmičkim podacima kontinenta. Odgovor je bio zapanjujuć:
„…geografski detalji prikazani u donjem delu mape neverovatno se dobro slažu sa seizmičkim profilom koji je napravila švedsko-britanska antarktička ekspedicija 1949. godine.
Ledena površina u ovom regionu je sada debela oko 1,5 kilometar.
Nemamo pojma kako bi podaci na ovoj mapi mogli da se uklope sa pretpostavljemi stanjem geografskog znanja u 1513. godini.
Harold Z. Olmajer, Potpukovnik, komandant USAF”:
Ako Hepgudova teorija vredi, kao što je Ajnštajn verovao, onda je postojao period vremena od oko 13.000-te godine pne do 6.000-te godine pne kada je Antarktik bio bliži ekvatoru, te je tamo vladala relativno tropska klima, kao u delovima Južne Amerike.
Ovo je uzrokovano iznenadnom promenom čitave Zemljine litosfere, teoretisao je on, s istovremenim pomeranjem svih kontinenata na njihovu trenutnu poziciju što je mnogo drugačije shvatanje nego široko prihvaćeno objašnjenje o teoriji tektonskih ploča.

Ako je Antarktik zaista bio dalje na severu nego što je sada i ako nije bio pokriven ledom do pre 6.000 godina pne, ko je onda živeo u to vreme da je mogao to da zabeleži na mapi, pre svih poznatih civilizacija? I ko je to mogao da uradi dugo pre izmišljanja morskog hronometra u 18 .veku, koji je konačno rešio problem tačnog praćenja geografskih dužina na visokim morima?
Da li je Zemlja već bila mapirana 4.000 godina pne od strane civilizacije koja je zaboravljena, kao što analiza Reisove mape i teorije Čarlsa Hepguda tvrde?
(Vestinet.rs)