PRVI mlazni putnički avion u floti "Jata" bila je "karavela", koja je u januaru 1962. sletela na stari aerodrom na Bežanijskoj kosi, najavljujući novo doba vazduhoplovstva.

- U odnosu na do tada najsavremeni avion u floti "Jata", "Konver", "Karavela" je "duplirala" sve parametre: prevozila je dvostruko više putnika, dvostruko većom brzinom, na dvostruko veće rastojanje - navodi Dragan Munižaba, kustos Muzeja vazduhoplovstva.

Mlazna avijacija s većim zahtevima od klipne pokrenula je izgradnju novih modernih aerodroma u Beogradu, Zagrebu, Prištini, Mostaru, Splitu, Zadru i Sarajevu. Do 1969. "Jat" je kupio sedam "karavela", koje su te godine prevezle neverovatnih 880.000 putnika.

Jedan avion istog tipa kupilo je i Ratno vazduhoplovstvo JNA za prevoz najviših državnih funkcionera. Letelica koja je popularno nazvana "Titova karavela" prvo je preuređivana za VIP potrebe, u Francuskoj, a zatim u britanskom "Ist Midlends erportu".

- U avion su ugrađeni dodatni rezervoari za mnogo veći dolet, čak i prekookeanski let - kaže Zoran Radojević, direktor Muzeja vazduhoplovstva. - Posle dorade avion je preuzeo "Jat", jer Vojska nije imala pilote obučene za upravljanje takvom letelicom. Sve dok je bila u našem vazduhoplovstvu, "Titovom karavelom" su upravljali najbolji letači.

Predsednička "karavela" je u maju 1979, kao da je neko naslućivao smrt Josipa Broza Tita, prodata u Francuskoj, a u novembru 1980. je povučena iz upotrebe. Jedina preostala iz flote "karavela" koje su promenile istoriju jugoslovenskog vazduhoplovstva je upravo ona koja je prva stigla u Beograd. Izložena je na platou ispred Muzeja, ali posetiocima nije omogućen ulaz, jer je prilično "očerupana".

- "Jat" nam je predao avion iz koga je izvađeno nekoliko desetina sedišta, uključujući i kopilotsko, a u kokpitu je od uređaja ostao samo jedan manometar, pa enterijer i nije za pokazivanje - kaže Radojević. - Nedostaju i drugi delovi, koji su skidani s ovog aviona da bi se njima kompletirale dve karavele koje je "Jat" rashodovao, a zatim prodao. Firma iz afričke zemlje kojoj su "karavele" prodate nikada ih nije platila!

Prvi jugoslovenski mlaznjak s imenom "Bled" danas nije snežnobeo, već prljavosiv i zelenkast od prašine i mahovine, jer Muzej nema hangar uobičajen za čuvanje i izlaganje ovakvih letelica. To je bio povod da neformalno udruženje koje sebe naziva "Grupa vazduhoplovnih entuzijasta" ponudi Muzeju pomoć. Oni su pozvali novinare da isprate početak radova na pranju aviona. Pranje je trebalo da počne u devet ujutro, a dva sata kasnije novinari su zatekli samo radnike Muzeja koji rade oko "karavele" i jednog entuzijastu kraj njih.

- Dobrovoljci su jači na tastaturi nego na četki - zajedljivo je dobacio jedan muzealac vukući staro vatrogasno crevo prepuno rupa iz kojih je šikljala voda.

KOMŠIJE NUDE POMOĆ ZORAN Kusovac kaže da su "Vazduhoplovni entuzijasti" Muzeju ponudili i usluge na poboljšanju marketinga, kontakta s javnošću i pri modernizaciji veb-sajta. - Pranje "karavele" je pokazatelj dobre volje ne samo u Srbiji već u regionu. Mi imamo i ljude koji bi došli iz Hrvatske i Bosne da pomažu - kaže Kusovac.

Nešto kasnije pojavio se predstavnik entuzijasta, novinar Zoran Kusovac.

- U Muzeju vazduhoplovstva se nalazi baština šest-sedam okolnih zemalja i ona ne sme da propadne - kaže Kusovac. - Svi muzeji u svetu funkcionišu na dobrovoljcima koji mogu da završavaju razne poslove, pa i stručne. Mi smo ih okupili skoro 20 stručnjaka sa zvaničnim kvalifikacijama koji mogu da budu od pomoći Muzeju. Naši dobrovoljci bi mogli da pregledaju fundus Muzeja i prepoznaju koji se delovi tu nalaze, kom tipu motora pripadaju, posle čega bi stručnjaci za određeni tip aviona imali lakši posao.

Direktor Muzeja kaže da je pomoć entuzijasta prihvatljiva i poželjna, ali samo u granicama institucionalnih pravila.

- To isključuje inventarisanje fundusa Muzeja, koje je neprihvatljivo bilo gde na svetu - rekao nam je direktor Radojević, stojeći na krilu i stružući ribaćom četkom naslage s "karavele". Nije bilo entuzijasta koji bi mu se pridružili.