Novi srpski heroj

POSLE 650 godina u Srbiji se ponovo pojavio neko o kome se pišu deseterci, ko se veliča do neba, i ko svojim rukama donosi spas posrnulom društvu i siromašnoj zemlji. Međutim, nismo više u 13. veku, nema više Nemanjića, naš heroj ovog puta nema brkove Marka Kraljevića, niti buzdovan šestoperac, nema ni sjajni viteški oklop Miloša Obilića. Nema više tog pomalo patetičnog patosa.

On je jednostavno - Novak Đoković.

“Naoružan” je samo jednim teniskim reketom, širokim osmehom i dobrom energijom, što mu je pomoglo da se posle više od 20 godina truda, rada, strpljenja i odricanja, suvereno popne na najviši stepenik srpskog heroizma.

Milioni fanova

Kada na internetu potražite nešto o najboljem teniseru sveta, na “Jutjubu” lako možete pronaći desetine pesama o ovom 25-godišnjem Srbinu. Većina ih je napisana u čuvenom herojskom stihu, koji je “rezervisan” da opevava podvige samo onih najvećih među najvećima u ovom narodu. Doduše, ima i lirskih izraza njegovih fanova, što sve zajedno čini jedan čudesan pesnički opus i pravu sliku trenutnog zanosa koji Novak učvršćuje iz dana u dan.

“Što je Srba od Kulina bana, sve od bana do današnjeg dana, nije bilo većega junaka, od Srbina Đoković Novaka”, samo su neki od stihova koji mogu da se pročitaju, naravno uz dobru muzičku pozadinu.

Kad je već reč o internetu, treba napomenuti da trideset miliona veb-stranica pominje na barem jednom mestu ime najboljeg tenisera među najboljima. Najmanje toliko je i iskrenih fanova Novaka Đokovića na meridijanima širom planete. Njegova zvanična internet prezentacija ne spušta se ispod desetine hiljada “klikova” dnevno, a sve više je posetilaca i van naše zemlje. Na “Tviter” društvenoj mreži Nole ima 3,22 miliona “sledbenika”, a na “Fejsbuku” skoro 5.000.000 “lajkova”. Te brojke se uvećavaju iz sata u sat neverovatnom brzinom.

Svi oni se slažu u tome da je Nole ne samo izuzetan kao teniser, već je takav i kao ličnost. Žarko Trebješanin, na primer, tvrdi da je naš as skroman, što je vrlo neobično za tako velike zvezde. Pritom je inteligentan, šarmantan, duhovit, srdačan i neposredan u komunikaciji sa drugima.

Fini maniri

Svako ko poznaje našeg tenisera može da doda i da je osoba koja se odlično nosi sa ogromnom popularnošću i koja vrlo dobro zna gde je granica. Nikada nije prešao liniju dobrog ukusa, maniri su mu besprekorni, bez obzira na to da li je u društvu britanske kraljice Elizabete Druge ili sa starinom od 77 godina, deda Verkom, na pijaci Zeleni venac.

Besprekorno vaspitanje, za koje su najzaslužniji otac Srđan i majka Dijana, uz strica Gorana, usadilo mu je i osećaj pripadnosti svojoj naciji i patriotizam koji Đoković tako rado iskazuje posle velikih pobeda širom planete. Međutim, to stanje ni u trenucima najvećih uspeha, poput onog na Ju-Es openu, Vimbldonu, u Melburnu, u Beogradu ne prelazi u nacionalizam ili bilo šta negativno. Ljubav prema svojoj državi ne znači da drugog morate u isto vreme da ponižavate ili ga činite manje vrednim.

- Đoković je fenomen! Deluje kao običan momak iz komšiluka, ali kada ga upoznate shvatite da je vanserijski obrazovan i šarmantan, a kada zaigra tenis, baca vas u nevericu. On je sinonim za uspeh sa samo 24 godine i zaslužuje film - rekao je Pedro Almodovar, slavni režiser i veliki umetnik o Srbinu, pokazavši da jedna Španija, koja ima svog Nadala, voli i poštuje i druge velikane belog sporta.

Na hiljade dnevnih listova, od Tokija do Milvokija, isključivo u hvalospevima svakodnevno pišu o fenomenu momka iz Srbije, koji ove sezone čini čudesa na svakom turniru na kom se pojavi. Kada se sve ove brojke saberu, i kada se vidi broj zemalja u koje stiže dobar glas o Srbiji i Đokoviću, dobija se jasna slika o tome koliki je, zapravo, Novak brend u svetu i koliko njegovi rezultati i uspesi znače i državi iz koje dolazi, narodu i svemu što nosi predznak “srpsko”.

UZOR

Na stranicama “Voga” dame i gospoda sa Zapada čitaju o tome kako se pravilno izgovara reč “Srbija”, kako smo mi pozitivan i veseo narod “jer drugačije ne može, ako odatle dolazi Novak”. Čitaoci “Telegrafa” dobijaju uputstva o srpskom ispijanju rakije i načinu pravljenja ovog pića, na šta im, takođe, ukazuje Đoković. Novinari “Njujork tajmsa” pišu kako je bombardovanje naše zemlje 1999. bilo ružno i neopravdano, pošto im je Novak objasnio kako je običan narod bezrazložno trpeo i patio.

UVAŽAVANjE

Kapu dole Novaku su skidali i Italijani, Britanci (Bi-Bi-Si mu dao nagradu za najboljeg sportistu, Laureus, više puta su mu se divili na Vimbldonu i završnom mastersu u Londonu), Poljaci (tamošnje novinske agencije ga nagrađivale kao najuspešnijeg), Kinezi ga polako ali sigurno pretvaraju u božanstvo, Brazilci ga vole, Australijanci tvrde da boljeg nema, dok su se i Amerikanci, posle početnog “otpora”, poklonili kralju.

- Politika je politika, ali ovo što on radi u svom sportu je krajnje ozbiljna stvar. Novak je najbolji ambasador svoje zemlje u svetu i slobodno mogu da kažem najbolje lice Srbije - rekao je Tomas Kantrimen, ispred državnog sekretara SAD, u ime Bele kuće.

Kada se danas zateknete u Londonu i uđete u neku od prodavnica, prvo što će vas ljubazni prodavac na kasi pitati jeste “da li ste proveli lep dan”, a već posle toga, kao po pravilu sledi, “odakle ste”. Čim kažete “iz Srbije”, prodavac kao iz topa izgovara:

- Srbija! Đoković!

Ovaj eho, uz obavezan osmeh i iskren izraz oduševljenja, odzvanja bez obzira na to da li kupujete sok kod Pakistanca u lokalnoj radnji u Vimbldonu, da li nailazite na klasičnu Britanku tokom velikog šopingu u “Marks i Spenseru” u Oksford stritu, ili srećete Marokanca, iza pulta u malenom grilu.