Kraljevski dvor će ovih dana da otvori svoj kompleks na Dedinju za domaće i strane turiste. Posetioci će moći da vide Stari kraljevski dvor, u kome žive prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, i Beli dvor, koji je već pola godine zaključan da bi se spasao od propasti.


- Beli dvor je zatvoren mesecima zbog opasnosti da će vlaga i hladnoća da nanesu neprocenjivu štetu umetničkim delima koja se u njemu nalaze. Dobar deo umetnički vrednih slika i retkih knjiga iz Kraljevske biblioteke prebačen je u depo, da ih vlaga i trulež ne bi uništili - otkrio nam je arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog saveta, koji nas je poveo u obilazak ovog zdanja.


Beli dvor je privatnim sredstvima gradio od 1934. godine kralj Aleksandar sa željom da sinovima, kraljevićima Petru Drugom, Tomislavu i Andreji pokloni rezidenciju. Kralj nije doživeo završetak radova, pa je dvor 1936. dovršio knez Pavle.

U međuvremenu, dvor je postao muzej sa kolekcijom vrednih umetničkih slika i bibliotekom od 10.000 knjiga. Trpezarija je opremljena nameštajem u stilu čipendejla u kojoj dominira impozantna vitrina sa porcelanom iz Sevra, a Veliki i Mali salon namešteni su u stilu Luja Petnaestog.


Danas, osam decenija od gradnje, Beli dvor i njegova kraljevska i muzejska zbirka, nalaze se pred uništenjem. To je prvi utisak koji smo stekli kada smo posetili Beli dvor.

- Krov prokišnjava, tako da kišnica ulazi u dvor. U podrumu je vlaga pojela tavanicu, iz koje vire daske, i zidove, koji se krune. Parni kotao za grejanje je zarđao, a njegove cevi su pred pucanjem. U prizemlju, u Zlatnom salonu, glavni stubovi su popucali. U Malom salonu vlaga je zahvatila zidove i nameštaj. U biblioteci i kraljevskim apartmanima malter sa zidova otpada. Na ulazu su popucali stubovi, deo krova se urušio, jer zgrada tone i krivi se - pokazuje nam Acović.

Vlaga i trulež su nagrizli prozore i vrata koja vode na terasu. Svetlarnik je siv i prljav od truleži koja je zahvatila zidove i od rđe na krovu. Na mansardi zidovi i cevi od grejanja su istrulili.

Dvor je zaštićeni spomenik kulture i u državnom je vlasništvu. Poslednji put je renoviran dok je u njemu stanar bio Josip Broz Tito, pre pet decenija.

- Do 2001. godine Dvorski kompleks na Dedinju bio je „zabranjeni grad“. Od 2001. godine u razgovorima na svim nivoima države i ministarstava pokazana je volje da se dvorovi renoviraju, ali nikada nije utvrđeno ko je konkretno za to odgovoran - objašanja Acović.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević kao korisnik dvora ne može ništa da popravlja i renovira bez odobrenja državnih institucija. Teško podnosi ovakvo stanje u Belom dvoru:

- Tužan sam kada gledam kako naša kuća propada. Pitam se koliko će koštati dvorski kompleks kada totalno propadne i kada se dvorska zgrada sruši?

Zasada u državi dobre političke volje ima, jer su prestolonasledniku Aleksandru svi političari kojima se obraćao za pomoć obećali da će spasti Beli dvor. Međutim, nestašica para da se finansira kompletan projekat renoviranja i komplikovana procedura za realizaciju parcijalnih projekata dali su polovične rezultate u spasavanju Belog dvora.

- Zbog birokratije proces realizacije svakog posebnog projekta traje oko tri godine. Renoviranje Vodenog ogledala sa bazenom je zbog inflacije i nestašice para urađeno samo delimično. Takvu sudbinu doživela je i popravka kasarne Vojne garde ispred Belog dvora, koju su Karađorevići hteli da pretvore u Muzej kraljevske porodice, čiji projekat rekonstrukcije nije ni započet s obzirom na to da je sredstva pojela inflacija.


Zato i danas ta kasarna liči na kuću strave i užasa - kaže Dragomir Acović, i poziva Zavod za zaštitu spomenika kulture da preduzme hitne mere na spasavanju Belog dvora.

I pored ovakvog stanja, Beli dvor će ovih dana biti otvoren za turiste, makar i kao muzej pun nedostataka, gorko se šale stanari Kraljevskog kompleksa na Dedinju, zadovoljni što je za 12 godina, od kako su dvorovi otvoreni za javnost, njih posetilo preko 100.000 gostiju.

NOVAC I VLASNIŠTVO

Kraljevski dvorski kompleks na Dedinju, koji su izgradili Karađorđevići, danas koristi prestolonaslednik Aleksandar sa porodicom kao stanar, jer su Beli i Stari kraljevski dvor od kraja Drugog svetskog rata vlasništvo Republike Srbije.

- Neka država vrati dvorove porodici Karađorđević od koje su oteti, plati naknadu za njihovo korišćenje ovih 60 godina i biće para za izbavljenje Belog dvora od propadanja - kategoričan je Dragomir Acović.