U Srbiji nisu stranci

U SRBIJI se ne osećam strancem - kaže Ilija Tjapkov, direktor Obrazovnog programa u Ruskom domu u Beogradu.

Tjapkov je rodom iz Ivanova u centralnoj Rusiji. Dve godine je u srpskoj prestonici koju doživljava kao lepu mešavinu velegradskog duha i provincijske topline. Za Srbe kaže da su gostoljubivi, nekada i previše. I otvoreniji su od Rusa.

- Volim žamor Knez Mihailove ulice, mir Kalemegdana i duge šetnje pored Dunava - kaže Tjapkov.

Ilija Tjapkov deo je velike armije stranaca koji žive u Srbiji. Većina je Srbiju odabrala zbog posla, neke je u naše krajeve dovela ljubav. Ima i onih koji su Srbiju odabrali iz krajnje racionalnih razloga - ovde je život jeftiniji od zemalja iz kojih potiču.

Preciznu evidenciju o njihovom stvarnom broju otežavaju radnici „na crno“, koji su pristigli uglavnom iz pojedinih azijskih zemalja, ali, prema dostupnim podacima, pretpostavlja se da ih je oko 23.000. Samo u prošloj godini naše državljanstvo dobilo je 19.310 osoba. Do srpskog pasoša od 2007. do 2009. godine došlo je oko 7.000 stranaca.

Većina živi u Beogradu, ali ima i onih koji su se, poput Francuskinje Aziliz Tupen, uputili u unutrašnjost. Profesor francuskog jezika i direktor Francuskog kulturnog centra u Nišu, Srbiju je izabrala kao idealno mesto za život.

- Niš je divan grad u kojem sam stekla brojne prijatelje - kaže Aziliz, rodom iz Bretanje.

Živela je u Vijetnamu, Bugarskoj i Albaniji. Ali, nigde kao u Srbiji nije osetila takvu bliskost s narodom.

- Srbi su srdačni, otvoreni i poznaju francusku kulturu i tradiciju - kaže Aziliz. - Okolina je divna, upoznajem je i uživam.

Kristina Veberg, penzionisana Nemica iz Kelna, pre devet godina upoznala je u Budvi inženjera Radovana Kostantinovića i odlučila da „treće doba“ provedu zajedno na njegovom vojvođanskom salašu. Uživaju u živopisnom pejzažu, zdravom vazduhu i ukusnoj hrani.

- U Nemačkoj sam bila rob obaveza, uvek pod stresom - kaže Kristina. - Evropljani su navikli da im se život vrti oko posla, a u Srbiji, iako i ovde kapitalizam ulazi na velika vrata, ima prostora za prijateljstva, odmor, pesmu, igru. Zavolela sam tamburaše, štrudle s makom i srpku srdačnost. Srpski jezik je težak, borim se s padežima, ali sam dušom postala prava srpska snaja.

KINEZI, RUMUNI...

PRIVREMENI boravak u našoj zemlji u prošloj godini dobilo je najviše Kineza (više od 5.000). Pretpostavlja se, međutim, da ih je oko 20.000. Širom Srbije ima oko 10.000 kineskih radnji.

Broj Rumuna prešao je 2.000.

Od 1.389 Makedonaca, 704 ovaj status je u prvih deset meseci prošle godine dobilo na osnovu rodbinskih veza sa državljanima Srbije.

19.310 Osobalane dobilo državljanstvo Srbije, a, prema dostupnim podacima, pretpostavlja se da u našoj zemlji živi oko 23.000 stranaca.