Ko je izdao 5. oktobar

LAZAREVAC - Bila je to druga Kolubarska bitka. Jer, da "Kolubara" tada nije stala i zatim ustala, ko zna da li bi se uopšte dogodio 5. oktobar.

Ovako, deceniju od dramatičnih, istorijskih dešavanja u septembru i oktobru 2000. godine, ocenjuju glavni akteri štrajka na površinskim kopovima Rudarskog basena "Kolubara". Bio je to, kažu, spontani građanski bunt u kom je učestvovao ceo Lazarevac, potom i gotovo čitava Srbija...

- "Kolubaru" koja je za režim Slobodana Miloševića predstavljala kičmu privrednog sistema, zaustavili smo bez ikakve strategije, iznenada. Iz Lazarevca je nas desetak iz tadašnjeg DOS-a otišlo na površinske kopove, kod rudara koji su nam verovali, i moćni bageri, ugljeni sistemi, postrojenja, počeli su da "padaju" kao kule od karata - priseća se Aleksandar Karić, tada poslovođa na Površinskom kopu "Tamnava - Istočno polje". - Stala je cela "Kolubara". Zavladao je muk na kopovima. Znali smo da više nema nazad, čak i po cenu života. Štrajk je iste večeri, 29. septembra, podržao Sindikat Površinskih kopova "Kolubare". Te prve noći bilo je kažu najkritičnije - na kopovima malo radnika, koji su se zatekli u smeni, a policija je već počela da pristiže. Trebalo je pregurati taj vikend, kada po pravilu na postrojenjima nema mnogo rudara...

- Presudnu ulogu odigrao je lokalni Radio Lazarevac, koji je prekinuo redovni program i počeo da izveštava o svemu što se na kopovima dešavalo. Odjednom, rudarima su počeli da se priključuju građani - kaže Zoran Lučić, tadašnji inženjer na "Tamnavi - Zapadnom polju". - Boris Tadić bio je prvi lider DOS-a koji je došao u "Kolubaru", da rudarima pruži podršku. Bio je to znak da se uprkos neviđenoj medijskoj blokadi za naš protest već čulo u Srbiji.

Tih nekoliko dana, do 5. oktobra, bilo je u "Kolubari" izuzetno dramatično. U ponoć 1. oktobra došao je Nebojša Pavković sa pedesetak svojih naoružanih ljudi, cele noći "ubeđivao" rudare da prekinu štrajk. Nisu poklekli.

Dan pred 5. oktobar, na kopove banulo je više od 1.000 specijalaca MUP, predvođeni sada pokojnim generalom Boškom Buhom. I to su rudari izdržali. Glavnim organizatorima štrajka i pojedinim liderima DOS-a, među njima i Borisu Tadiću pretilo je hapšenje, jer su bili osumnjičeni za - "subverzivnu delatnost protiv države"!

- Nismo ni pedalj ustuknuli ni kad su režimski mediji počeli da bruje da će rudari "Kolubare" da "ubiju bebe u porodilištima, jer zbog štrajka neće biti struje" - kaže Aleksandar Karić. - To nije bilo tačno, znali smo da na deponijama u obrenovačkoj termoelektrani ima dovoljno uglja za nesmetanu proizvodnju struje.

Iako ponosni zbog toga što se nova, demokratska Srbija stvarala i u "Kolubari", mnogi učesnici tih događanja danas su razočarani. Smatraju da su tekovine 5. oktobra uveliko napuštene.

- Nije nam tada bilo važno ko je iz koje stranke, nismo hteli nikakvu korist za sebe. Postojao je samo jedan cilj, da se sruši Milošević - kaže Dragoljub Đorđević, jedan od vođa štrajka u "Kolubari". - Međutim, petooktobarska Srbija zamrla je sa ubistvom Zorana Đinđića. Demokratska stranka čak je zagasila i simboliku 5. oktobra kad je ušla u koaliciju sa socijalistima. Valjda će biti bolje.