Kriv bez krivice

 KADA mi je upravnik prokupačkog zatvora saopštio da je usvojena moja molba za pomilovanje, nisam mogao da verujem. Već sam bio izgubio svaku nadu. Prošlo mi je kroz glavu da je sva golgota iza mene, ali od svega je bila jača misao - zagrliću suprugu i decu.
Gotovo u jednom dahu, priča Zoran Stanojević (41), nekadašnji policajac iz Starog Grackog na Kosmetu, koji je posle šest godina i dva meseca provedenih u zatvoru zbog navodnog ubistva Albanca u Račku, pre nekoliko dana pomilovan ukazom predsednika Srbije Borisa Tadića. Posle usvajanja molbe za pomilovanje koja je podnete još februara 2006. godine, Stanojević se iz prokupačkog zatvora vratio porodici, supruzi Ivanki (35), ćerki Slađani (10) i sinu Slađanu (13) u iznajmljeni stan u jednom od prokupačkih naselja. Željan porodične topline, Zoran posle kraćeg premišljanja pristaje na razgovor kojim, kako kaže, želi da prenese istinu o svom slučaju.
- Sve moje nevolje počele su kada sam 14. avgusta 1999. godine otišao u Štimlje da obiđem stan u kom sam živeo sa suprugom Ivankom. Imao sam obezbeđenje Kfora, odnosno njihove garancije da će me zaštititi, ali samo što sam ušao u već opljačkan stan, pojavilo se nekoliko Albanaca u prisustvu vojne policije Kfora, koji su me uhapsili. Odveli su me u zgradu opštine, gde se pojavio navodni svedok tvrdeći da sam ubio Albanca Hajriza Brahimija 15. januara 1999. u Račku - priseća se Zoran jednog od najtežih trenutaka u životu.
- Nisam bio u Račku tog dana kada su svedoci tvrdili da je navodno ubijen ovaj sedamdesetdvogodišnji Albanac. Bio sam sa svojom jedinicom na sasvim drugom položaju u selu Crnaljevo.
Prve mesece pritvora proveo je, kaže, kao u bunilu. Posle dvoipomesečnog boravka u lipljanskom zatvoru premešten je u zatvor u Kosovskoj Mitrovici.
- Tada su počela suđenja pred prištinskim sudom, na kojima su se pojavljivali novi svedoci od kojih većinu nisam poznavao. Često su menjali iskaze, i bez konkretnih dokaza, pripisali ubistvo jednog i pokušaj ubistva dva Albanca u Račku. Najstrašnije bilo je to što nijedan moj argument nije uvažen, poput ključnog da se taj Albanac ne nalazi na spisku ubijenih. Istovremeno, nisam mogao da dovedem svedoke koji bi posvedočili da sam tog dana bio na sasvim drugoj lokaciji - priseća se Zoran i kaže da je tek tada postao svestan ozbiljnosti situacije u kojoj se našao
- Shvatio sam da ću biti osuđen bez krivice, što se i dogodilo. Sudija Agnješka Milart, Poljakinja, koja je bila na čelu sudskog veća u kom su se nalazile i albanske sudije, izrekla je Stanojeviću, juna 2002. presudu za navodni ratni zločin u Račku. Ni advokat po službenoj dužnosti nije imao uspeha, pa je Zoran osuđen na petnaest godina zatvora.
- Mislio sam da je u pitanju ružan san i da ću se probuditi, ali kako su me odmah sproveli u zatvor znao sam da moram da izdržim zbog supruge i dece - kaže Zoran, svestan koliko je to teško palo njegovoj supruzi, Albanki iz Uroševca ...
- Nikada nisam posumnjala da je moj Zoran mogao da počini tako nešto - priča Ivanka, koja je zbog ljubavi prema suprugu promenila veru i ime. Kaže da Albanci nisu mogli da prihvate činjenicu da se ona udala za Srbina a pri tom još i policajca.
- Ne znam da li mi je bilo teže dok sam bila na Kosovu, ili kada sam se 2003. godine doselila u Prokuplje, gde je Zoran premešten posle trogodišnjeg boravka u kosovskim zatvorima sa još šestoricom Srba na osnovu sporazuma Vlade Srbije i Unmika - pita se nekada Afrodita, sada Ivanka, koja je zbog supruga krenula u raseljeništvo.
Ivanka je sa decom iznajmila stan u Prokuplju, kako bi Zorana, koji je sada kaznu izdržavao u ovdašnjem zatvoru, bodrila. - Bilo mi je teško. Nikoga nisam poznavala u ovom gradu, a sada ovde imam prijatelje - radosna je Ivanka, koja je prethodnih godina tešila Zorana, hrabrila sebe i decu ...Zahvalna je, kaže, i medijima, a pogotovo „Novostima“, koje su njihovu životnu priču prenele na pravi način, posle čega su se javljali mnogobrojni čitaoci sa željom da pomognu njoj i deci...
- Sada je sve lakše. Zoran je sa nama - kaže presrećna Ivanka.

POSTUPAK I DOKAZI
Međunarodni javni tužilac, svestan da nemaju dokaza, februara 2001. godine je naložio da se postupak protiv mene obustavi, ali međunarodni sudija, verovatno zbog pritiska ostalih članova veća, sudija Albanaca, nije odustajala - priča Zoran. Tvrdnje albanskih svedoka oborila je istražni sudija prištinskog Okružnog suda Danica Marinković i u Hagu, dokazom da je Albanac, čije mi je ubistvo pripisano, ubijen mecima koje naša policija nije koristila.

ŽELIM PRESUDU DA NISAM KRIV
- SreĆan sam zbog pomilovanja, ali bi mi bilo najdraže da se i sudskim putem dokaže da zaista nisam kriv. Razmišljam i o tužbi protiv kosovskog pravosuđa koje me je osudilo ni krivog ni dužnog - kaže Zoran Stanojević kome je život zbog nepravedne optužbe poprimio sasvim drugačiji tok...