RAZVOJ finansijskih modela i instrumenata koji rešavaju izazove u poslovanju preduzeća, ali istovremeno utiču na pozitivni razvoj društva, stvorio je novi pravac na tržištu investiranja - socijalno investiranje. Grantovi, krediti, socijalne obveznice, socijalni kapital, crowdfunding, samo su neki od instrumenata na raspolaganju socijalnim preduzećima u zemljama regiona, a najveća podrška za njihovu primenu dolazi iz fondova Evropske unije. Ovo je zaključak istraživanja sprovedenog u okviru projekta Finance4SocialChange, koji Privredna komora Srbije realizuje u partnerstvu sa zemljama Dunavskog regiona, među kojima su Austrija, Nemačka, Mađarska, Hrvatska i druge.

Ovakvi vidovi investiranja objedinjuju kapital i stručnu pomoć javnog, privatnog i neprofitnog sektora, ali njihova primena u Dunavskom regionu čini samo dva odsto tržišta socijalnih investicija. Procenjuje se da su socijalne investicije u 2019. godini globalno vredele 450 milijardi era.

Analizom postojećih zakonodavnih mera za razvoj socijalnog preduzetništva u zemljama regiona mapirani su i primeri dobre prakse na osnovu kriterijuma kao što su tretman preduzeća koja traže finansijsku podršku, raspoloživost izvora finansiranja i mogućnost primene modela u drugim zemljama, kako bi se na taj način unapredio sistem podrške razvoja socijalnog investiranja u regionu.

Istraživanje je takođe pokazalo da su instrumenti socijalnog investiranja koji su našli primenu u Austriji i Nemačkoj, poput socijalnih obveznica sa društvenom funkcijom i grant programi inovacionih fondova, koji uključuju sve zainteresovane strane u razvoj poslovnog modela socijalnog preduzeća i učestvuju u finansiranju njihovog poslovanja, mere koje se najlakše mogu primeniti u procesu razvoja socijalnog investiranja u različitim sektorima i zemljama. Neke institucije i banke su se odlučile i za osnivanje posebnih institucija ili odeljenja, kao u slučaju Erste banke, koja pruža finansijsku podršku kroz EU fondove ili posebno osmišljene finansijske instrumente namenjene neprofitnim organizacijama.

Za razvoj tržišta socijalnog investiranja najvažnije je definisati faze razvoja ovakvih preduzeća i modela podrške. Osnaživanje mladih socijalnih preduzetnika kao nosilaca promena u društvu putem mentorskih programa podrške navodi se kao ključni faktor uspeha za razvoj socijalnih preduzeća u prvoj fazi postojanja. U kasnijoj fazi preporučuju se obuke za razvijanje investicione spremnosti u okviru socijalnih inkubatora, poput AWS Jumpstart inkubatora iz Austrije, koji obezbeđuje podršku startapovima i drugim socijalnim preduzećima, kroz mentorsku, ali i finansijsku podršku.

Za socijalna preduzeća koja se nalaze u kasnijoj fazi razvoja, imaju definisan proizvod i uslugu, preporučuju se programi koji mogu obezbediti investitore. Pruža ih i Agencija za finansiranje socijalnog preduzetništva (FASE) iz Austrije. Programi nude mogućnost da više investitora proceni i finansira jedno socijalno preduzeće, fokusirajući se više na njegov društveni uticaj, a manje na ostvareni profit. Program omogućava investitorima da zajednički definišu i proces razvoja novih socijalnih preduzeća i njihov razvoj i pripremu za investiranje u kasnijim fazama.


OBUKE I RADIONICE

PROJEKAT Finance4SocialChange će kroz svoje aktivnosti promovisati socijalne inovacije i finansijske instrumente kojima je cilj unapređenje sektora socijalnog preduzetništva. I to kroz razvoj strategija, obuke i radionice za izradu biznis planova. Preduzeća koja se prijave za učešće na obukama u narednom periodu imaće priliku da primene stečena znanja i da se kroz mentorske radionice i takmičenja za najbolju biznis ideju povežu sa potencijalnim investitorima, predstavnicima bankarskih institucija, inovacionih i investicionih fondova, kao i da razmene iskustva sa socijalnim preduzećima zemalja u regionu.