REKLO bi se uzorna evropska država, Slovenija je mnogima u Srbiji etalon reda, poretka i poštovanja ljudskih prava građana, bez obzira na naciju, veru, poreklo. To je umnogome i tačno, osim ako u središtu ovih vrednosti, sasvim slučajno, nisu tamošnji - Srbi.

Opstrukcija izgradnje pravoslavne crkve u Kopru, prve koja se u Sloveniji podiže posle 70 godina, osim što govori o odnosu lokalnih vlasti prema pravoslavnim vernicima, slikovito opisuje i status koji Srbi, iako najveća manjinska zajednica, ne uživaju u "maloj Švajcarskoj".

U Sloveniji po popisu živi 23.268 Srba, nezvanično je njihov broj tri puta veći, a procene idu i do 150.000. To, međutim, nije dovoljno za status nacionalne manjine, koju zvanična Ljubljana priznaje samo Italijanima, Mađarima i Romima. Srbi, kao i ostali narodi bivše SFRJ, nevidljiva su etnička zajednica na koju se evropske konvencije o pravima manjina - ne odnose.


PROČITAJTE JOŠ:
Slovenci ne žele srpsku crkvu: Nude da SPC deli prostor naizmenično sa Islamskom zajednicom

Srba u demokratskoj Sloveniji, zato, nema u parlamentu, niti na bilo kom nivou vlasti. Srpski jezik nije priznat kao manjinski jezik i nema ga u školskoj nastavi, medijima, niti u javnoj upotrebi. Država ni evrocenta ne daje za brigu o njemu, niti za ćirilicu, koja je matično pismo hiljada slovenačkih građana.

Od tri pravoslavna hrama - u Ljubljani, Mariboru i Celju - nacisti su za svoga zakona poštedeli samo ljubljansku. Zemljište na kojima su bile bogomolje u Mariboru i Celju Srpskoj crkvi nikada nije vraćeno.

Slovenci vole Beograd, rakiju i ćevape. Srbija ih rado dočekuje i voli, baš kao što poštuje sve koji se izjašnjavaju kao Slovenci. Njih manje od 4.000 u Srbiji ima status nacionalne manjine i uživa sva prava kao i drugi narodi.

Reklo bi se, tako je to kod nas u Evropi.