Brisel neće da se meša u ubistvo dijaloga?!

EVROPSKA unija, kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, ponovo je svojim ćutanjem čvrsto stala na stranu kosovskih Albanaca. Odbijanje Brisela da zauzme stav o platformi, u četvrtak usvojenoj u kosovskoj skupštini, uz pravdanje floskulom da se "stavovi pojedinih strana u dijalogu ne komentarišu", samo je dodatni vetar u leđa namerama Prištine.

Svoje želje kosovske vlasti stavile su crno na belo u vidu platforme za dijalog sa Beogradom, a one su sve samo ne nestatusne, što je trebalo da bude osnovni predznak briselskog dijaloga.

Ovaj dokument predviđa 11 principa na osnovu kojih će delovati prištinski tim za dijalog i njime se traži: recipročno priznavanje unutar postojećih "granica", povlačenje Rezolucije 1244 SB UN, da Srbija prekine sve aktivnosti koje sprečavaju Kosovo da postane međunarodno priznato, osnivanje specijalnog suda za navodne zločine Srbi, nadoknadu ratne štete...

Uz to, navodi se da na Kosovu ne može da postoji dodatni nivo u strukturi vlasti tzv. Republike Kosovo, osim lokalne i centralne vlasti...

Pročitajte još - Predsednik o potezu Prištine: Odgovor Srbije biće ozbiljan, odgovoran i čvrst

Ova poslednja stavka u praksi bi značila da, ukoliko se ikada osnuje Zajednica srpskih opština, ona ne bi mogla da ima izvršna ovlašćenja. Garanti primene postignutog sporazuma, po zamisli Prištine, bili bi EU i SAD.

Upitana da prokomentariše ovaj papir, portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič u petak je rekla da EU, kao posrednik, "ne komentariše stavove pojedinih strana u dijalogu" i da se jedino pregovorima može doći do sporazuma koji je od interesa za građane Kosova, Srbije i regiona.

Pročitajte još -BRNABIĆEVA SE OBRATILA GRAĐANIMA VRANjA: Ne odustajemo od borbe za bogatiju i pristojniju Srbiju

Dodala je i da sporazum Beograd-Priština mora biti saglasan međunarodnom pravu i dobiti podršku svih država članica EU. Dodatna pitanja "Novosti" - kada očekuju postizanje sporazuma i da li je njihov stav identičan poziciji Vašingtona "da bi međusobno priznavanje do kraja godine bilo najbolje" - ostala su bez odgovora.

foto N.Skenderija

Zbog ovog dokumenta, koji se u srpskom državnom vrhu doživljava kao ubistvo dijaloga, u petak ujutru zasedao je i Savet za nacionalnu bezbednost koji je sazvao predsednik Aleksandar Vučić. Posle tog sastanka, premijerka Ana Brnabić rekla je da je platforma Prištine suprotna zdravom razumu, a da će reakcija Srbije, kao i dosad, biti odmerana i odgovorna, ali da će država u svakom trenutku umeti da zaštiti i svoje i interese građana. Premijerka je najavila i da će ona, predsednik Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u nedelju ujutru razgovarati sa patrijarhom Irinejom i Sinodom SPC o situaciji na KiM.

Za platformu je rekla da je "dokument protiv bilo kakvog kompromisa, daljeg dijaloga i da ne govori ništa o životu Srba na KiM".

- Usvajanje ovakve platforme je bez sumnje treći završni udarac dijalogu Beograda i Prištine. Prvi udarac bilo je nepoštovanje Briselskog sporazuma, jer ne postoji ništa od ZSO. Drugi udarac bilo je uvođenje taksa na robu iz Srbije i BiH - navela je Brnabićeva, uz zaključak da je Priština svim dosadašnjim koracima usmerenim protiv Beograda sistemski išla na to da se dijalog obustavi.

Pre sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Vučić sastao se sa podsekretarom za politička pitanja u Stejt departmentu SAD Dejvidom Hejlom, kome je preneo ocenu da je platforma za dijalog Prištine u suštini odluka Prištine da prekine dijalog sa Beogradom.

Vučić je rekao i da je odavno upozoravao visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini i njen tim da usvajanje ovakve platforme ne ostavlja prostor za kompromis. On je Hejlu rekao i da će Srbija u relativno kratkom roku doneti mere kojima će reagovati na neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, na uvođenje taksa i odluku Prištine o prekidu dijaloga.

Pročitajte još -PLATFORMA KRITIKOVANA U PRIŠTINI: Daje prostor za razne interpretacije

Povodom sastanka Vučića i Hejla, na tviter-nalogu američke ambasade poručeno je da "SAD pozivaju na ukidanje tarifa, zaustavljanje obostranih provokacija i nastavak dijaloga". Tokom susreta sa premijerkom Brnabić zvaničnik iz Vašingtona je rekao da dogovor mora biti prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu.

U UVODU MIŠLjENjE SUDA PRAVDE

U UVODU svoje platforme Priština se poziva na odluku Međunarodnog suda pravde iz 2010, koji je "potvrdio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom" i naznačava da je posle toga Generalna skupština UN, koja je sudu i uputila pitanje, uzela u obzir presudu Suda i podstakla dijalog pod pokroviteljstvom EU. Godine 2008, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić predao je predlog Rezolucije Srbije o Kosovu u zvaničnu proceduru Generalne skupštine UN, kojom se zahtevalo da GS zatraži savetodavno mišljenje MSP o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.