SRPSKE vlasti su pozvale međunarodnu zajednicu da ne dozvoli sprovođenje odluke kojom Priština pokušava da otme rudarski kombinat "Trepča", ugrožavajući tako egzistenciju tri hiljade porodica. Rukovodstvo "Trepče" najavilo je da neće prihvatiti bespravni statut tog preduzeća, koji nameću albanske vlasti na KiM.

Ovo su najvažnije reakcije na pravno nasilje parlamenta u Prištini, koji je u noći između subote i nedelje usvojio zakon kojim se potvrđuje novi statut "Trepče", a na osnovu kojeg bi trebalo da se 80 odsto vlasništva tog kombinata pripiše vladi u Prištini, dok bi 20 odsto pripalo radnicima.

- Nema nikakve sumnje da je "Trepča" strateški resurs i da su se oni koji hoće da je otmu namerili da zatru egzistenciju srpskog naroda. Jedini i isključivi cilj je da se preseče vitalni dotok egzistencije srpskog naroda na severu, jer se radi o najvećem poslodavcu Srba na Kosovu - rekao je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Đurić je kazao da u "Trepči" radi oko 3.000 Srba sa severa i da bi se, otimanjem tog pogona i njegovim ukidanjem kao posebnog privrednog subjekta, ti ljudi lišili mogućnosti da uspešno posluju. On je podsetio da je najveći akcionar "Trepče" Fond za razvoj Srbije, sa više od 55 odsto udela, dok je ostatak u vlasništu "Generaleksporta" iz Beograda, Jug banke, "Progresa" Beograd, "Dunav osiguranja", "Elektroprivrede", "14. oktobra" iz Kruševca, "Ratka Mitrovića" iz Požege...

- Kombinat "Trepča" proizvodi oko 200.000 tona koncentrata rude olova i cinka i sve to izvozi, čime podmiruje svoje obaveze. Sada Priština želi da ga priključi nelikvidnom preduzeću "Trepča jug" - rekao je Đurić.


PROČITAJTE I: MARATONSKA SEDNICA U PRIŠTINI: Usvojen statut Trepče i budžet; Veselji: Tražim suspenziju taksi


Generalni direktor "Trepče" Jovan Dimčić izjavio je da neće prihvatiti novi statut tog akcionarskog društva, koji je usvojila prištinska skupština:

- Nećemo da prepustimo upravljanje našim delom "Trepče" nekom drugom, koji je preko noći proglasio da je vlasnik 80, ili 90, ili 100 odsto akcija. Mi smo stvorili finansijski održivu proizvodnju, plaćamo sve obaveze prema radnicima i prema dobavljačima, kao i obaveze prema kosovskom budžetu.

Prema njegovim rečima, informacije o vrednosti kombinata od 80 milijardi dolara nisu istinite, jer je vrednost 10 puta manja, a "naduvava" se u medijima iz političkih razloga.

I predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kazao je da Priština pokušava da političkim i pravnim nasiljem legalizuje otimanje.


Profesor na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić kaže da je usvajanje novog statuta "Trepče" više politička nego pravna poruka Prištine, kojom oni žele da kažu da pitanje tog kombinata ne može da bude deo pregovora o budućem statusu KiM. On ne veruje da će albanske vlasti realizovati tu odluku:

- To za njih predstavlja ne samo ekonomski, već i politički rizik. Činjenica je da se na ovaj način krše svojinska prava Srbije i prava svih poverilaca "Trepče".

Čelić podseća da je usvanje novog statuta operacionalizacija zakona donetog još 2016. godine, koji je praktično predviđao konfiskaciju, imajući u vidu svojinska prava Srbije u "Trepči". Posle usvajanja tog zakona iz 2016. godine, Vlada Srbije je donela zaključak da se ne priznaju njegovi pravni i faktički efekti.

- Ako Priština krene u realizaciju novog statuta, očekujem da i Vlada Srbije odgovori na isti način i da sprovede svoj zaključak - kaže Čelić.


NOVA RAMPA ZA DIJALOG

ĐURIĆ je danas upozorio međunarodnu zajednicu da bi primena statuta kojim se otima "Trepča" imala jednako štetne posledice na dijalog Beograda i Prištine, kao i uvođenje taksa:

- To nisu uslovi u kojima može da se razgovara. Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je poslao pismo u kojem je pozvao Prištinu da se uzdrži od jednostranih poteza. Šta bi primena ovakvog statuta "Trepče" bila nego novi jednostrani potez koji želi da umanji ekonomsku snagu Srba, bez dijaloga, i stavi sve pred svršen čin?

Direktor Kancelarije za KiM je najavio da će vlasti u Beogradu, u saradnji sa svim stalnim članicama Saveta bezbednosti, Rusijom, Kinom i SAD, razgovarati o tome kako da se te situacije ne ponavljaju.