DARKO TANASKOVIĆ: Sve manje šanse Prištine za prijem u Unesko

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA

PRIŠTINA bi danas imala mnogo manje izgleda za članstvo u Unesku nego što je to imala 2015, kada je bila odbijena, jer su se međunarodne okolnosti promenile, ističe, za "Novosti", Darko Tanasković, ambasador Srbije pri ovoj svetskoj organizaciji povodom najave vlasti tzv. države Kosovo da su im glavni predstojeći ciljevi ulazak u Interpol i Unesko.

- Poučeni iskustvom prošlogodišnjeg brzopletog pokušaja kandidature sa željom da kompenzuju fijasko u Interpolu, u Prištini mnogo ranije, već sada, kreću u kampanju. U ovom trenutku, izgledi po njih nisu dobri. Ali teško je proceniti da li će se postojeći trend nastaviti i kakva će situacija biti u Unesku krajem 2019, kada će se o tome odlučivati - kaže Tanasković.

Ambasador Srbije naglašava da posle ovih najava iz Prištine nema potrebe za tim da Srbija u međunarodnoj zajednici menja nastup, čiji intenzitet od 2015. nije ni opadao:

- Radimo veoma sistematski, planski i uporno. Osluškujemo i pratimo šta preduzima druga strana i nastojimo da tome adekvatno pariramo, kada je moguće i unapred.

U svemu tome, kaže Tanasković, Rusija nam, kao veoma značajan saveznik, mnogo pomaže, ali i Kina i pet članica EU, dok podrška sve više stiže i iz svih delova sveta, iz zemalja Latinske Amerike, pojedinih islamskih i arapskih zemalja, mnogih azijskih i afričkih država.

PROČITAJTE JOŠ - Skoplje oprezno po pitanju članstva Prištine u Unesku

Naš sagovornik ističe dva paralelna procesa u Unesku, oba u istom smeru: s jedne strane poboljšanje međunarodnog položaja Srbije, a s druge povećanje rezervisanosti o uverljivosti argumenata tzv. države Kosovo. Tanasković naglašava da Priština zato sada pokušava da popravi poziciju i razmatranjem zakona o kulturnom nasleđu i verskim slobodama.

- Zakon o kulturnom nasleđu, za koji je potrebna saglasnost manjinskih zajednica, i koji je za Unesko mnogo bitniji, nalazi se odavno u proceduri. Nacrt iz 2006. je morao da bude povučen jer nema pravnu osnovu. Jedna od glavnih prepreka da bude usvojen bila je odredba da su svi kulturni spomenici na toj teritoriji vlasništvo "države Kosovo". To je pravno nemoguće, jer je reč o imovinskom odnosu, u kome SPC ima sve tapije.

U ovoj borbi svaki detalj je bitan, kao što je, na primer, nedavni poziv britanskog "Independenta" turistima da na Kosovu posete znamenitosti koje bi zauvek mogle da nestanu.

PROČITAJTE JOŠ - Propao plan Prištine za prijem u Unesko

- Ovi manastiri se zaista nalaze na listi ugroženog svetskog nasleđa. Ugroženi su od Albanaca, a zna se i zašto. Oni bi najviše voleli da tih spomenika nema, jer bi to značilo da nema tragova srpskog prisustva. A kada ih već ima, hteli bi da ih valorizuju i prikažu kao svoje ilirsko, albansko, predsrpsko kulturno nasleđe, da "rasrbe" srpsku baštinu i uklope je u vizantijsku i balkansku, pa da im to bude glavni temelj sintetičkog i nepostojećeg kulturnog identiteta države koju žele da stvore. Razapeti su između ta dva pristupa - kaže Tanasković.

PROMENA IMENA CRKVE ČUVA SVETINjE

NAJAVLjENA promena imena SPC u "Srpska pravoslavna crkva - Pećka patrijaršija", smatra Tanasković, mogla bi da doprinese boljem čuvanju svetinja pod zaštitom Uneska.

- Odgovornost nalaže svima da na sve načine, pa i ovim dodatkom u imenu SPC, što snažnije postavimo dokaze za budućnost o neraskidivoj vezi srpskog etničkog i verskog korpusa sa svetom zemljom Kosovom i Metohijom. Takođe, u najdubljoj tradiciji organizovanja, mnoge pravoslavne crkve se i prepoznaju kao patrijaršije, kao, recimo, Moskovska, Antiohijska, Jerusalimska, Aleksandrijska... Zato su takva razmišljanja o promeni naziva u duhu i funkcionalno sasvim u skladu sa nacionalnim i državnim nastojanjima.