Dojče vele: Kosovo nije postalo nezavisno pravno, neće ni Katalonija

Dojče vele, naime, piše da katolonska regionalna vlada, posle referenduma planira da uskoro proglasi nezavisnost, ali neće moći da se pozove ni na međunarodno, ni na evropsko pravo kao što ni Kosovo nije "postalo nezavisno pravno, već politički".

Pročitajte još: Nasilje u Barseloni potpalilo buktinju u Evropi

"Ne postoji pravo na separatizam", objašnjava DW pravo naroda na samoopredeljenje je važan princip međunarodnog prava, ali je to i zaštita teritorijalnog integriteta jedne zemlje - na prvi princip poziva se katalonski pokret za nezavisnost, na drugi španska vlada.

Međutim, napominje nemački medij, međunarodnim pravom nije predviđeno pravo na secesiju, osim ako su u tome saglasne obe strane, što u Kataloniji očigledno nije slučaj.

Pročitajte još: ZAHTEV SRBIJE DA BRISEL PREISPITA ODLUKU O KiM: Male šanse da EU prizna grešku

Stvaranje nove države nije uvek problem, dodaje Dojče vele i podseća da su se Česi i Slovaci razdvojili 1992. godine uz obostranu saglasnost, kao i da kada su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka narodi Afrike proglasili nezavisnost, kolonijalne sile su delimično pružale otpor, ali pravo naroda na samoopredeljenje je u UN bio vodeći princip.

Profesor medunarodnog prava iz Bona Štefan Talmon smatra da Katalonci ne mogu na to da se pozovu.

Pročitajte još: BEOGRAD PRIPREMA PISMO: EU da preispita odluku o Kosovu

"Pravo naroda na samoopredeljenje pretpostavlja da postoji jedan narod koji na to pravo može da se pozove. Deo naroda u okviru nacionalne države, čak i da ima određeni identitet, u međunarodnopravnom smislu nije narod koji može da se pozove na pravo na samoopredeljenje", kaže on za Dojče vele.

To ne bi, dodaje nemački medij, mogli ni Bavarci, ukoliko bi jednog dana odlučili da se odvoje od SR Nemačke, kao ni kosovski Albanci koji ne važe za narod u međunarodnopravnom smislu.

Dojče vele podseća da je Kosovo nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine, ali da međunarodnopravni status još nije razjašnjen.

Srbija na Kosovo i dalje gleda kao na deo svoje državne teritorije, napominje nemački medij.

Medunarodni sud pravde 2010. godine je, doduše, došao do zaključka da proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršenje međunarodnog prava, ali, ukazuje Dojče vele, sud niije definisao statusno pitanje i potvrdio je Rezoluciju 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, čiji je pravni naslednik Srbija.

"U slučaju Kosova su, međutim, stvari dovodene pred svršen čin – u međuvremenu više od polovine od skoro 200 zemalja članica Ujedinjenih nacija priznalo Kosovo kao nezavisnu državu", navodi Dojče vele i ističe da Španija to do danas nije učinila upravo zato što vlada u Madridu strahuje da bi se na primer najnovije balkanske secesije mogle pozvati Katalonija ili neke druge oblasti koje teže nezavisnosti.

Kao drugi primer Dojče vele navodi Škotsku, gde britanska vlada pod premijerom Dejvidom Kameronom pravno nije bila primorana da odobri referendum o škotskoj nezavisnosti, ali je to učinila 2014. godine kako bi se pitanje politički razjasnilo.

Ipak, rezultat je bilo da je 55 odsto građana glasalo je za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

A kada je reč o Kataloniji, koja ima veliku autonomiju, Talmon smayta da ni u španskom, ni u međunarodnom pravu nema pravnog osnova za nezavisnost Katalonije.

Ne samo međunarodno već i evropsko pravo štiti status kvo.

U članu 4. ugovora o EU stoji da države vode računa "o svom nacionalnom identitetu koji je izražen u osnovnim političkim i ustavnim strukturama, uključujući regionalnu i lokalnu samoupravu", kao i o "teritorijalnom integritetu" što, tumači Dojče vele, znači da je otcepljenje nepoželjno.

Kada je reč o međunarodnom pravu, Talmon napominje da su za međunarodno pravo zadužene postojeće države zbog čega je ono u oblasti državnog integriteta veoma otporno na promene.

"Niko ne seče granu na kojoj sedi", napominje Talmon prognozirajući da, ukoliko bi države dozvolile otcepljenja, "zbog subjektivnih osećaja identiteta" pojedinih grupa naroda ili oblasti, za kratko vreme, u svetu više ne bi bilo oko 200, već 300 ili 400 država.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker već je upozorio da Katalonija, dan nakon otcepljenja, ne bi mogla da bude članica EU.

Dakle, zaključuje Dojče vele, morala bi ponovo da se kandiduje za članstvo, a u tom slučaju dovoljno bi bilo da se jedna od zemalja članica usprotivi i da pristup EU bude sprečen.

"To bi u svakom slucaju učinila španska centralna vlada, a verovatno i druge zemlje članice koje strahuju od separatizma. Dakle, separatisti ni pravno, ni politički nemaju dobre karte u rukama", ocenjuje nemački medij.