Isplativ hobi i unosna zarada: Pčelarstvom se bavi oko 30.000 domaćina

Ovi podaci, kako kažu u Nacionalnom timu za preporod sela, pokazuju da ima mesta da se pčelarstvo širi, a da ne mora da bude samo hobi, već i unosna zarada. Zainteresovanima za ulaganje poručuju da je proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda zanat koji se uči u jednoj sezoni, a da se relativno niska ulaganja mogu brzo vratiti. Pčelarstvo je, kažu, povoljno za oba pola, različite nivoe znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.

- Kada bi se pčelarske zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji - kaže ministar Krkobabić. - U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga! Izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara bio je veći od izvoza junećeg mesa! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda na 12.000 tona godišnje.

Statistika kaže da je u Srbiji 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od pet do sedam evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju Indija, Kina i Japan.

Dobar primer pčelarske zadruge je "Med i voće" u Vlasotincu, koja je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela" nabavila najsavremeniju pčelarsku opremu. A uspešne su i pčelarske zadruge u okviru pomenutog projekta Kabineta za regionalni razvoj: "Bi kuper", Merošina, Devča, "Plan B" Batočina, "Homolje med" Žagubica, "Zaplanjska matica" Gadžin Han...

Ministar Krkobabić u zadruzi “Homoljmed“

INVESTICIJA 5.000 EVRA

ČETVOROČLANA porodica može da se izdržava sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci - kaže prof. Mića Mladenović. - Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici. Od 200 košnica dobija se četiri tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna je oprema koja košta oko 4000-5000 evra, ali traje najmanje 20 godina.