Strani investitori: Srbija napreduje, ali umereno

STRANI investitori će i dalje insistirati na izmeni poreskih i radnih zakona, jedinstvenim uputstvima za njihovu primenu, jednostavnijem načinu obračuna zarada. Očekuju jače inspekcije, predlažu vraćanje automatskog stečaja i efikasniju prinudnu naplatu stečajnih dužnika. Savet stranih investitora je lane u svojoj "Beloj knjizi" dao 513 preporuka. Nadležni su za godinu dana postigli značajan napredak kod četiri odsto njih, u slučaju 30 odsto je zabeležen određeni napredak, dok su dve trećine - ostale na starom.

Iako je lane formirana i radna grupa, čiji je zadatak bio da se broj usvojenih preporuka uveća, dinamika je ostala na starom nivou - radilo se na trećini. Srbija umereno napreduje. Strani investitori su, između ostalog, apelovali na nadležene da ne preskaču javne rasprave prilikom izmena zakona.

PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Očekujem uskoro rešenja za pojedina preduzeća

- Treba organizovati pravovremene javne rasprave o svim novim zakonima - naglasio je Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora. - U toku su izmene Zakona o oporezivanju dobiti pravnih lica. Mi smo tekst videli 6. novembra, a javna rasprava traje do 9. novembra. Želimo da rasprave ne traju tri dana, nego tri nedelje.

PROČITAJTE JOŠ: NBS: 152.000 plaćanja za dve sekunde

Na ovu zamerku ministar finansija Siniša Mali je odgovorio da su za Zakon o javnim nabavkama organizovali tri velike javne rasprave u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

- Krajem novembra će u skupštinsku proceduru ući izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o naknadama - rekao je Mali.

- Privrednici su tražili da se izjednači poreski tretman i obračunski tretman amortizacije kako bi se podsticalo ulaganje u opremu i nove mašine. Ovaj predlog to reflektuje. Predviđene izmene su ogledalo vaših želja, nema iznenađenja.

MAŠINE I ALATI KAO PORESKI KREDIT

Izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća, predviđa se vraćanje takozvanog poreskog kredita. Prema aktuelnom zakonu, kupovina nove mašine se smatra prihodom, a ne sredstvom za rad, pa tako firme nemaju pravo na smanjenje poreske osnovice. Novim promenama, privrednici će ponovo biti stimulisani da ulažu u opremu, pošto će se amortizacija stalnih sredstava priznavati kao rashod po stopama od 2,5 do 30 odsto, u zavisnosti od toga u kojoj od pet grupa se sredstvo nalazi.

Nacrt predviđa i poreski kredit za firme koje ulažu u startape i to one koje se bave inovacionom delatnošću. Najviši iznos poreskog kredita, koji se može priznati pojedinačnoj firmi po osnovu ovog ulaganja iznosi 100 miliona dinara. Takođe, troškovi za istraživanje i razvoj priznavaće se u uvećanom iznosu, radi motivisanja obveznika da se opredele za ulaganje u istraživanje i razvoj koje bi dovelo do stvaranja inovativnih proizvoda i usluga.