Krave na hormonima daju sve više mleka

J. SUBIN

utorak, 24. 10. 2017. u 20:00

Краве на хормонима дају све више млека

Thinkstock

Dok ne zaživi nacionalna referentna laboratorija neće se znati kakvu osnovnu namirnicu koristimo. Stručnjaci tvrde da se kod nas još ne obavljaju svi testovi

MLEKO u Srbiji, prilikom otkupa, mlekare ne kontrolišu na prisustvo hormona, teških metala, pa ni aflatoksina. Te analize su, smatraju stručnjaci, skupe za proizvođače, ali ne bi smele da budu skupe i za državu, koja bi to trebalo da radi u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji. Uz to, odgajivači, genetičari i prerađivači, danas, u čitavom svetu, pa i kod nas, toliko "maltretiraju" krave kako bi došli do što veće proizvodnje mleka da su gotovo dotaknute biološke granice, pa je zdravlje iscrpljenih krava muzara i te kako ugroženo.

Ovo, za "Novosti", kaže profesor Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, komentarišući stanje u srpskom mlekarstvu. U kontrolisanom zapatu, holštajn-frizijska rasa krava godišnje daje oko 6.500 litara mleka, a simentalska oko 5.800 litara. One krave koje nisu u selekcijskom programu daju i do dve hiljade litara manje mleka na godišnjem nivou.

PROČITAJTE JOŠ - Antibiotike unosimo i kad toga nismo svesni, u mesu, mleku...

Ono što Srbiji nedostaje, smatra profesor Kučević, jeste nezavisna nacionalna laboratorija za kontrolu mleka.

- I dalje mleko kontrolišu mlekare, i to na prisustvo onih stvari koje se plaćaju, a to su sadržaj mlečnih masti, proteina, somatskih ćelija i ukupan broj mikroorganizama - govori naš sagovornik. - Koliko i da li država ima uvid u tu kontrolu, i da li u te rezultate možemo da se pouzdamo, ne znamo. Mlekare kontrolišu mleko na prisustvo antibiotika, ali ne i na hormone, jer to nije obavezno, kao ni na aflatoksine. Nezavisna laboratorija bi donela bolju kontrolu sirovog mleka, obezbedila bi regularnosti prilikom plaćanja, i to bi bio stimulans za farmere, da proizvode kvalitetnije.

Upotreba hormona bez zvaničnog veterinarskog recepta i dijagnoze je zabranjena, a da li se oni i daju, trebalo bi da zna veterinarska inspekcija. Ipak, hormon rasta može da poveća proizvodnju mleka i za 20 odsto.

PROČITAJTE JOŠ - Zbog žege zasušile krave

PAŠNjACI ŽIVOTINjE koje su bile na livadi i pašnjacima imaju mnogo kvalitetnije mleko od onih koje su zatvorene. Iako je nutritivni kvalitet zatvorenih i onih koje su na slobodi isti, postoji stav međunarodnih institucija da je energija puštenih krava koje se nalaze na svežem vazduhu mnogo bolja od onih u štalama - kaže profesor Kučević. - Iz hrane sve dolazi, a mirisi silaže prenose se na mleko - objašnjava profesor Kučević. - Zato Srbija treba da iskoristi svojih 800.000 hektara zelenih površina i da životinje vrati na livade i pašnjake.

- Krave se danas više maltretiraju da daju mleka nego ranije, i to je tako svuda u svetu - ističe profesor Kučević. - U Srbiji je tek oko 20 odsto krava u kontrolisanim uslovima, sve ostale su u slobodnom uzgoju, gde ima mnogo više ukrštanja rasa. U odnosu na EU, naša zemlja i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, jer krave u okruženju daju od 7.500 do 8.000 litara mleka godišnje. To je još fiziološki normalno. U Izraelu ta proizvodnja dolazi i do 11.000 litara mleka godišnje po kravi.

Kako objašnjava profesor Kučević, selekcijom rasa dobili smo krave koje imaju visoku proizvodnju mleka, ali smo izgubili deo koji se odnosi na reprodukciju. Tako, ukoliko bi trebalo posle teljenja da ostanu bremenite za 80 dana, one to ne mogu, već je potrebno da prođe 130 dana. Krave koje daju mleko imaju slabe noge, probleme sa papcima, manje su otporne prema određenim bolestima, lošije podnose visoke temperature.

- Skraćeni životni vek je još jedna negativnost visoke proizvodnje - govori profesor Kučević. - Ranije su krave holštajn-frizijske rase živele i do 10 godina, a sada je njihov životni vek spao na tri ili četiri godine. Simentalke žive duže, od šest do sedam godina, a nekad čak i 10. Intenzivna proizvodnja, visoka naseljenost u štalama i menadžerske odluke odlučuju najviše o životu ovih krava.

PROČITAJTE JOŠ - Bruka: Prosipaju mleko, jer nemaju kome da ga prodaju!

PREJAK TEMPO

KRAVE sve teže podnose tempo da svakodnevno daju 50 litara mleka. A da bi se dobio litar mleka, kroz vime mora da procirkuliše 700 litara krvi. To je preveliko opterećenje za metabolizam i organizam. Krave su ranije davale od 12 do 15 litara mleka dnevno - kazao je profesor Kučević.


UPRAVA ZA VETERINU: OBAVEZE PROIZVOĐAČA

PROIZVOĐAČI i prerađivači mleka imaju obavezu da na osnovu sopstvenih planova samokontrole vrše ispitivanje mleka na prisustvo mikroorganizama, antibiotika, zabranjenih supstanci, teških metala i ostalih supstanci, koje putem mleka mogu imati uticaja na zdravlje ljudi. "Analizu mleka" radi laboratorija koja za to poseduje određenu akreditaciju metoda i opreme - kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Kako tvrde, u mleku se ne ispituje prisustvo hormona, jer se oni preko mleka ne izlučuju, pa ih je nemoguće utvrditi.

- Zato se kontrolno ispitivanje hormona vrši u urinu i jetri krava i junadi kao deo državnog monitoringa/uzorkovanja koje vrše veterinarski inspektori - kažu u Upravi.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

to je prelazni stadijum

25.10.2017. 07:41

Dok se ne predje na krave robote.Tehnologija je prilicno komplikovana,ali se radi na njenom pojednostavljivanju.Robot ce imati pred sobom virtualnu livadu,sa nje ce skidati-pasti da tako kazem,travcice i biljcice koje su mu potrebne da napravi mleko.I on ce praviti mleko!Punomasno,sa svim sastojcima!Bez hormona!Samo sa blagim dodacima bajtova,mega,giga,tera..Ukljucis komp,udjes u virtuelnu samouslugu,pokupujes virtualnu hranu(nekoliko giga).Na ekranu ima USB prikljucak,prikljucis se i doruckujes

djordje petrovic

25.10.2017. 08:25

Besmisleno je 50 litara mleka. Koliko vode treba dnevno da popije ta krava da bi napravila 50 litara mleka?