Dugovi opština i gradova premašuju milijardu evra, Kragujevac strahuje od bankrota!

GRADOVI i opštine u Srbiji grcaju u dugovima koji premašuju milijardu evra! Neplaćene obaveze lokalnih javnih preduzeća jednake su onima koje, na primer, ima "Elektroprivreda Srbije" i dostižu gotovo četiri odsto BDP. Na to su u utorak ukazali članovi Fiskalnog saveta i istakli da je neophodno da se Vlada Srbije pozabavi ovim problemom i da donese konkretne mere za njegovo rešavanje.

Od 500 preduzeća u kojima radi oko 64.000 zaposlenih svega 30 pozitivno posluje, a to su uglavnom parking servisi i toplane. U Fiskalnom savetu su izračunali da zarade čine 40 odsto njihovih rashoda i da u lokalnim državnim firmama ima više od 10.000 "prekobrojnih".

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta je istakao da je situacija u četiri najveća grada dramatična, i da njihove javne finansije zahtevaju reforme, a da je u najgoroj poziciji Kragujevac, koji je pred - bankrotom.

- Ministarstva finansija i privrede čitavu deceniju tolerišu što ovaj grad ne plaća obaveze, gomila dugove, usvaja nerealne budžete, ima preduzeća koja neodrživo posluju - istakao je Petrović. - Tako "Energetika" koja obavlja funkciju gradske toplane ima stare dugove prema EPS i "Srbijagasu" od 12 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra. To je tempirana bomba koja uopšte nije bila predmet razmatranja. Oni su čak pre nekoliko godina smanjili stopu poreza na imovinu sa 0,3 na 0,2, dok je u Beogradu i Novom Sadu 0,4 odsto. Oni su velikodušno smanjili, a sada je to došlo na naplatu, jer imaju manje prihode. Za Kragujevac bi vlada trebalo da napravi program mera sa jasnim ciljevima i rokovima, poput onog koji postoji sa MMF.

Petrović je napomenuo da se i u Beogradu, Novom Sadu i Nišu velika sredstva, umesto u investicije i poboljšanje kvaliteta komunalnih usluga, odlivaju neracionalno za subvencije lokalnim javnim preduzećima.

- Ovo je ozbiljan problem koji je potpuno van radara, jer su subvencije za lokalna preduzeća veće nego za Železnicu i "Resavicu" zajedno, a o tome se uopšte ne govori - upozorio je Petrović. - Najveće gubitke stvaraju GSP Beograd, "Vode Vojvodine", "Energetika" iz Kragujevca, "Spens", borska "Toplana", "Higijena" Pančevo, Sava centar, GSP Novi Sad. Oni dobijaju velike subvencije, posluju s gubitkom, zadužuju se i ne investiraju, a pružaju nedopustivo loše komunalne usluge.

Petrović je rekao da Novi Sad ima najstabilnije finansije, ali da i on pati od manjka javnih investicija. S druge strane, Niš ima veoma ozbiljne fiskalne probleme, ali još može da ih samostalno rešava ukoliko preduzme mere koje bi stvorile budžetski višak veći od jedne milijarde dinara godišnje ili 15 odsto budžeta koje bi iskoristio za vraćanje starih dugova I postepeno povećanje investicija.

Analiza je pokazala da pored povećanja naplate poreza na imovinu, prostor za povećanje prihoda postoji i kod naplate doprinosa za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta, a uštede su moguće racionalizacijom broja zaposlenih.

POVLASTICE

FISKALNI savet značajan akcenat stavlja na cene komunalnih usluga i ističe da su one u većini gradova preniske. Tvrde da pijemo najjeftiniju vodu u regionu, po ceni koja je tri puta niža od proseka uporedivih zemalja. I rešenje za nagomilane dugove GSP "Beograd" vide u smanjivanju povlastica za najstarije sugrađane, trudnice i osnovce.

- Gotovo svaki drugi putnik se vozi besplatno, a sistem je previše darežljiv, jer ima više kategorija povlašćenih korisnika - naveo je Vladimir Vukčević, iz Fiskalnog saveta. - Godišnja karta za penzionere u Beogradu je 407 dinara, a u Nišu 40 puta više - 16.620 dinara.

LESKOVAČKI "VODOVOD" ZAVRNUO SLAVINE TAMOŠNjIM PIJACAMA

DA opraštanja dugova nema ni među "članovima porodice", pokazao je nedavno slučaj u Leskovcu. Barem dok se ne umeša Grad. Tamošnje gradsko javno preduzeće "Vodovod" isključilo je vodu drugom lokalnom preduzeću - "Pijacama", zbog neplaćenog računa od milion dinara.

Slično se dogodilo pre nekoliko godina. "Vodovod" je zavrnuo slavine "Pijacama" zbog duga koji se vuče godinama. Kako bi se smirile strasti, Grad Leskovac je odlučio da se umeša, pa su "Pijace" dobile vodu. Leskovčani veruju da će tako biti i sada.

- Vrana vrani oči ne vadi - kaže Milorad B., penzioner iz ovog grada. - Verovatno će se i ovog puta Grad umešati i rešiti problem. Stvarno je nezgodno kada na 30 i kusur stepeni pijace nemaju vodu. Sve voće i povrće koje ostane između tezgi truli, a prljavština se gomila. Posebno je teško zakupcima. Čujem da se za toalet snalaze kako znaju i umeju.

U "Pijacama" ne negiraju dug i uveravaju da je ta "obaveza" nasleđena, ali da sve svoje tekuće račune redovno podmiruju. Ljute se, međutim, na kolege iz "Vodovoda" jer ne razumeju kako su mogli da ih na visokim temperaturama ostave bez vode. Leskovačke pijace imaju oko 1.000 zakupaca tezgi, a oni dnevno usluže oko 15.000 kupaca.

S druge strane, u leskovačkom "Vodovodu" kažu da svaki dug mora da se plati bez obzira na to da li je nasleđen ili ne. Tako da, tvrde, opraštanja - nema.

CEO BUDžET

KORENI kragujevačkog duga su duboki čitavu deceniju, a predsednik Fiskalnog saveta, zbog nedomaćinskog poslovanja je prozvao bivšeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Savet je izračunao da građani Kragujevcu za porez na imovinu duguju ceo jedan godišnji budžet, što predstavlja ilustraciju dugogodišnjeg neodgovornog odnosa Grada prema svojim finansijama, jer nisu preduzimana utuženja i prinudne naplate.

- U prethodnih godinu dana Kragujevac ulaže napore za svoju finansijsku konsolidaciju, pa je krajem prošle godine uzet dugoročni kredit za vraćanje dela neplaćenih obaveza - rekao je Pavle Petrović. - Država bi ipak morala da formalizuje svoj odnos sa Kragujevcem.