100 bogataša teško koliko i pola Srbije

PO narodnoj izreci “Para na paru ide”, imućni svoje bogatstvo uvećavaju i u vreme krize, dok siromašni iz meseca u mesec prelaze na sve lošiju vrstu salame i sve duže hodaju u izanđalim cipelama. To je, tvrde stručnjaci, globalni trend, koji se odslikava i kod nas. Svaki četvrti stanovnik Srbije, prema zvaničnim podacima, živi na granici siromaštva. U isto vreme, broj bogataša koji su se lane prijavili Poreskoj upravi zbog prihoda tri puta većih od prosečnih, porastao je za 400, u odnosu na 2013. godinu.

Podaci Ankete o prihodima i uslovima života Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da nedelju dana odmora van kuće 2013. godine sebi nije moglo da priušti 67,2 odsto stanovništva Srbije, a lane se broj građana koji mogu samo da sanjaju o kupanju na plaži povećao za jedan procenat.

Za 26,1 odsto građana, meso i riba na jelovniku svakog drugog dana su samo misaona imenica...

Dr Vladimir Krulj, savetnik ministra za evrointegracije i vanredni profesor univerziteta u Luvenu u Belgiji, napominje da je na broj ljudi koji žive na granici siromaštva u Srbiji uticalo više faktora.

- To je propadanje velikog broja preduzeća i gubljenje radnih mesta, posebno u industriji, kako tokom vremena sankcija i ratova, tako i tokom procesa tranzicije i loših efekata privatizacije - kaže profesor Krulj. - Sve je to dovelo do pada zaposlenosti, a samim tim i primanja stanovništva, što se odrazilo i na broj građana koji žive na ivici siromaštva. Treba uzeti u obzir i negativan uticaj globalne finansijske i ekonomske krize koja je ozbiljno pogodila i našu ekonomiju.

Što se tiče broja bogatih, profesor Krulj smatra da je njegov rast u poslednjih godinu dana više posledica boljeg poreskog zahvatanja, nego nekakve preraspodele bogatstva u našem društvu. Napominje da je veći broj registrovanih “bogataša” pre svega posledica reformskih zahvata u segmentu poreske politike.

- Svedoci smo da je sve veći obim svetskog bogatstva u rukama sve manjeg broja ljudi, što je posledica pre svega globalizacije svetske ekonomije i sve veće dominacije velikih multinacionalnih korporacija i bankarskih giganata - objašnjava Krulj.

I Nada Novaković, naučni saradnik na Institutu društvenih nauka, napominje da je opšti trend u svetu da se povećava bogatstvo bogatih, a siromaštvo siromašnih građana. Na to ukazuju svi podaci zvanične statistike Svetske banke, Eurostata i pojedinih zemalja.

- Ubrzano raslojavanje srpskog društva se nastavlja, pa se može zaključiti da 100 najbogatijih pojedinaca i njihovih porodica poseduje više bogatstva nego polovina stanovništva - kaže naučna saradnica. - Kao svuda u svetu, najbogatijima ide u prilog i politika poreza, subvencija i svakojakih materijalnih i nematerijalnih privilegija. Većina siromašnog stanovništva tone dublje u siromaštvo

Novakovićeva smatra da su dosadašnje mere socijalne politike za ublažavanje siromaštva u Srbiji bile parcijalne, nedovoljne i diktirane pritiscima spolja, tako da nisu mogle da “ugase” glavne izvore siromaštva.

Kako objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku, relativna linija siromaštva u našoj zemlji je 13.408 dinara za jednočlano domaćinstvo, dok je za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.134 dinara, a za četvoročlanu 28.156 dinara.

KOLIKI SU PRIHODI NAJIMUĆNIJIH SRBA

* MIROSLAV Mišković je, sudeći po “Forbsu”, najbogatiji srpski biznismen, sa prihodom od 463 miliona evra.

* DRUGO mesto pripada vlasnicima kompanije “Autoritas investments” iz Novog Sada, Saši Glušcu, Ivici Vukeliću i Veliboru Đuroviću. Prihodi njihove kompanije su bili 369 miliona evra.

* TREĆI na listi je vlasnik “Viktorija grupe” i suvlasnik “Autlet centra” u Inđiji, Milija Babović, sa prihodom od 329 miliona evra.

* ČETVRTI je Nebojša Šaponjić, vlasnik i direktor “Nelta”.

* MIODRAG Kostić, koga je “Forbs” prošle godine proglasio najbogatijim Srbinom “pao” je na peto mesto, jer su mu prihodi manji za 20 odsto.

* MEĐU najimućnijima su i vlasnik lanca DIS, Zoran Tirnanić, Petar Matić, vlasnik MPC holdinga, kao i srpski “kralj mesa” - Petar Matijević.

* ZANIMLjIVO je da se ove godine Forbs “ogradio” od potpune preciznosti liste, tvrdeći da mnogi, pre svega u Srbiji, kriju zemlju gde im “ležu” pare. Među njima se pominju Filip Cepter i Vuk Hamović.