Luksuz u Srbiji ne oseća krizu, ode i prsten od 2,5 miliona

Još se ne sagledava kraj višegodišnjem padu prodaje u našim trgovinama - trend se nastavlja i ovog proleća i trgovci se žale da su računi sve "tanji", ali ne svi i naročito ne oni koji prodaju skupu, luksuznu, robu. Jer, poznavaoci tržišta ističu - ko je ranije kupovao skupocene automobile, nakit, garderobu, pića i hranu... to može i danas sebi da priušti.

Kada je u pitanju luksuz, cena "ne igra" bitnu ulogu, slažu se i trgovci i analitičari. Uostalom, potvrđuju ih i činjenice - na sajmovima uvek se najskuplji automobil prvi proda, najskuplji i najnoviji modeli mobilnih telefona čekaju se u redu, isto važi i za ostalu elektroniku i kućne aparate, dok se ekskluzivni turistički aranžmani čekaju po godinu i duže. U kriznim vremenima "kaiš steže" srednja klasa, koja se u Srbiji stalno smanjuje. Luksuz i skupoća namenjeni su jednoj drugoj ciljnoj grupi - višoj klasi.

- Kod nas u "Tehnomaniji" najskuplji model televizora "samsung" 3D LED UHD, čudo vizuelne tehnologije, košta za mnoge neverovatnih 4,6 miliona dinara i ima kupaca - kaže za "Novosti" Željko Milović, koordinator prodaje u "Tehnomaniji". - Jedini na tržištu nudimo i model LG OLED televizor, koji košta oko milion, odnosno 969.999 dinara. Mašina za veš "samsung" sa LCD ekranom i daljinskom kontrolom pomoću aplikacije sa smart telefona iznosi 230.000 dinara, dok je kombinovani frižider "liebherr" 516.000 dinara.

Prodaja ovako skupih proizvoda uvek dobro ide, tvrde u "Tehnomaniji".

Da se i danas u Srbiji luksuz lako proda potvrđuju i prodavci skupocenog uvoznog nameštaja. Samo fotelje, ukazuju, dostižu cenu i do 7.000 evra, ali se traže. Isto važi i za ručne satove od po 10.000 evra. Nakit je posebna priča - narukvice od 20.000 evra, prstenje sa brilijantima 25.000 evra... izloženi su u juvelirnicama i trgovinama prestižnih brendiranih proizvoda. I, sve se to proda.

- Imamo luksuzne komade nakita koji se traže, a najskuplji prsten sa velikim brilijantom kod nas vredi 2,5 miliona dinara - kaže za "Novosti" Kosta Andrejević, vlasnik zlatare "Andrejević". - Cena satova i ogrlica kod nas dostiže od milion do milion i po dinara, dok se narukvice prodaju i za dva miliona dinara.

Andrejević napominje da "ekskluzivna skupa roba nikada nije išla kao alva, to joj i nije namena, ali da uvek ima kupce". Određena klijentela, manji broj građana uvek je spreman da izdvoji pozamašnu svotu novca bez obzira na cenu.

I garderoba namenjena bogatašima ne čeka dugo u radnjama. Kupce imaju, na primer, bunde koje koštaju i do 60.000 evra...

Priča o dobroj prođi luksuzne robe u našim trgovinama je u stvari priča o socijalnom raslojavanju srpskog društva, smatraju u Pokretu potrošača i ukazuju:

- Zbog smanjene kupovne moći, koja je posledica realnog smanjenja plata i sve veće nezaposlenosti, promet u trgovinama opada. Prosečna potrošačka korpa danas, u prestonici, vredi tri puta više od penzije, a skoro dva puta od prosečne zarade. U socijalnom raslojavanju sa kojim se suočavamo povećava se broj građana koji nemaju, ali opstaje i manji broj onih koji i u ovako velikoj krizi mogu lako sebi sve da priušte, pa otuda i činjenica da pada promet prehrambenih proizvoda, luksuz se i dalje dobro prodaje.

"BEOGRAĐANKA", prvi "Premijum" maloprodajni objekat "Merkatora" u Srbiji, u svom sastavu ima "premium" vinoteku sa više od 500 etiketa najkvalitetnijih domaćih i svetskih vina, za koje valja izdvojiti pozamašnu sumu novca. Isto kao i za crni kavijar danske kompanije "Limfjord". U ponudi je i "re ciborum", vrhunska guščija džigerica, kao i dimljene dagnje "franz josef", jedinstven proizvod na našem tržištu. Tu je još i "ševret", polutvrdi sir od kozijeg mleka.

Na policama ovog marketa mogu se pronaći mnogobrojne etikete poznatih artikala sa oznakom "eko", "organik" i "zdravo", a osim toga i raznovrsno egzotično voće, vina iz svih vodećih svetskih regija, mesni i sirni delikatesi, ali i najfinije čokolade i kozmetika na potpuno prirodnoj bazi.

BOGATAŠI SVE UPADLjIVIJI

EKONOMISTA Milan Kovačević kaže za naš list da su ovi podaci pokazatelj da se i kod nas raslojava društvo od sirotinje do vrlo bogatih. Širenje privatne svojine i slobodnije tržište tome doprinose. U proseku svi u Srbiji trošimo za hranu i piće blizu polovinu ukupnih prihoda.

- Iako je u proseku stanovništvo vrlo osetljivo na cenu i može da kupi samo jeftino, imamo i one koji uopšte nisu osetljivi na cene - kaže Kovačević. - Oni kupuju skupe marke i luksuznu robu, koriste skuplje usluge. Što je više siromašnijih, upadljiviji su i bogati. Iako opada u proseku kupovna moć, ona skoro neosetljivo opada, ili i ne opada, kod bogatih. Praksa je pokazala da i progresivno oporezivanje većih prihoda, koje još kod nas nije dovoljno primenjeno, ne menja opstanak i siromašnih i bogatih.