Eksproprijacija: Na trasama nema cenkanja

ZAKON o eksproprijaciji je jasan. Za parcele na kojima je planirana izgradnja infrastrukturnih koridora i objekata od javnog značaja pogađanja sa državom nema. Svidelo se to vlasnicima zemljišta ili ne, naknadu za „oduzetu“ nepokretnost utvrđuje poreska uprava lokalne samouprave na čijoj se teritoriji parcela nalazi. Ako ponudu ne prihvate, u praksi se pokazalo da ni sud ne pomaže. Jer, u poslednje tri i po godine nijedno rešenje suda nije donelo nezadovoljnim vlasnicima zemljišta ni dinar više od cene, koju su im razrezali poreznici.

Za izgradnju drumskih koridora 10 i 11, od sredine 2008. do kraja 2011. godine, završena je eksproprijacija za 10.000 parcela i isplaćena naknada od ukupno osam milijardi dinara. Najjeftiniji kvadrat zemljišta procenjen je u Subotici na svega 70 dinara, a najskuplji od 3.000 dinara u Novom Sadu, dok je kvadratni metar u Dobanovcima i Batajnici država plaćala oko 2.000 dinara. Naknada se utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti. Tačno se zna koliko košta kvadrat njive prve, druge, pete klase... Za razliku od zemljišta, čiju procenu radi Poreska uprava, za zasađene biljne kulture i objekte nadležni su veštaci poljoprivredne odnosno građevinske struke.

- Osim želje da cena bude viša, drugih posebnih zahteva vlasnika parcela nije bilo - kaže, za „Novosti“, Goran Tomić, direktor Sektora za pravne poslove u „Putevima Srbije“, koje je zaduženo za eksproprijaciju duž Koridora 10 i na delu auto-puta Beograd - južni Jadran.

I u Srbiji je pravo svojine neprikosnoveno, osim u slučaju eksproprijacije, koju država sprovodi na osnovu utvrđenog javnog interesa. To rešenje donosi Vlada Srbije a nakon toga služba za katastar radi deobu parcela i prvi papir izdaje Republički geodetski zavod, što je tek priprema za eksproprijaciju. Ako je reč o izgradnji puteva, „Putevi Srbije“ ili „Koridori Srbije“ podnose opštini predlog za eksproprijaciju, koja poziva sve stranke pojedinačno i upoznaje ih sa pravima, posebno sa članom 10 Zakona o eksproprijaciji. Taj član vlasniku daje mogućnost da zahteva eksproprijaciju i preostalog dela parcele, ako nema ekonomski interes da ga zadrži. Na primer, parcela ima 800 kvadrata, državi je potrebno za izgradnju puta 600 kvadrata, vlasnik može da traži da država otkupi i preostalih 200.

Opština je ta koja donosi rešenje o eksproprijaciji, a „Putevi“ (ili „Koridori“, koji rade eksproprijaciju na delu auto-puta od Ljiga do Preljine) šalju ponudu o visini naknade. Ako vlasnik nije zadovoljan ponuđenim iznosom i u opštini se izjasni da je ne prihvata, spisi idu u sud na vanparnični postupak. U slučaju da je cena prihvatljiva za vlasnika, zaključuje se sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. „Putevi“ su dužni da u roku od 15 dana isplate naknadu. U 40 opština kroz čije se teritorije protežu koridori 10 i 11 ima ukupno 14.500 predmeta, od kojih je doneto 12.000 pravosnažnih rešenja o eksproprijaciji odnosno zaključeno 10.000 sporazuma o naknadi. Za 2.000 predmeta je u toku procedura

- IMALI smo, nažalost, i neprijatnu situaciju kada smo u Batajnici bili prinuđeni da uz asistenciju policije iselimo jednu porodicu - priča Goran Tomić. - Naša ponuda vlasniku bila je, kao i u svim drugim slučajevima, zasnovana na proceni Poreske uprave, i to je 2.000 dinara za kvadrat parcele. Vlasnik je tražio osam puta više, a za kuću koja se nalazi na toj parceli dva puta veći iznos od ponuđenog. Njegove primedbe za objekat uputili smo Zavodu za veštačenje i oni su procenili da kuća ne vredi ni dinara više od ponuđene cene. Na osnovu rešenja Ministarstva finansija ušli smo u taj posed pre okončanja sudskog spora. Zbog hitnosti radova Ministarstvo ima pravo da donese takvo rešenje, ali samo ako korisnik eksproprijacije ispuni rigorozne zakonske uslove. Ukoliko sud na kraju proceni da imovina vredi više, mi ćemo po toj odluci isplatiti naknadu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije