Danas slavimo praznik Hristovog Vaznesenja - Spasovdan: Ovo su običaji vezani za današnji dan, a evo šta ne bi trebalo da radimo

Novosti Online

četvrtak, 28. 05. 2020. u 08:48

Данас славимо празник Христовог Вазнесења - Спасовдан: Ово су обичаји везани за данашњи дан, а ево шта не би требало да радимо

Foto: Wikipedia

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan. Ovaj praznik pada 40 dana posle vaskrsenja Hristovog.


Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.


Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Toga dana Hristos im je rekao:


- Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.


Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru u svet i time ljude spasavaju u veri - odatle naziv Spasovdan.


Običaji na Spasovdan


Kao što se u Jerusalimu četrdeset dana posle Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizuje Spasovdanska litija. Spasovdan kao krsnu slavu proslavlja i veliki broj pravoslavnih vernika.


Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima. Pre Spasovdana nije se okušalo mleko od Nove godine.


Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.


Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.


Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.


Spasovdan je u srpskom narodu imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države - Dušanov zakonik, obnarodovan baš na današnji dan 1349. godine.


Komentari (1)

Boža Zemunac

28.05.2020. 09:13

SREĆNA SLAVA SVIMA KOJI SLAVE. ŽIVI BILI I BOG VAS ČUVAO.SREĆNA SLAVA BEOGRADE.SREĆNA SLAVA SRBIJO.