Kirija na Terazijama 6.000 dinara: Država smanjila zakupnine zaštićenim stanarima

- Nedavnim izmenama Zakona uveden je novi obračun zakupnina, po kom se stanarine smanjuju dva do tri puta - kažu Gordana Erić, predsednica Udruženja vlasnika privatnih stanova, i Ljiljana Velinović, predsednik Udruženja vlasnika stanova u privatnoj svojini.

PROČITAJTE JOŠ -  Muke zaštićenih stanara: Zakupninu koja ide i do 60.000 treba da plate od penzije

One dodaju da zakon, između ostalog, kaže i da stanar mora bar dva puta godišnje da pusti vlasnika da vidi u kakvom je stanju njegova nekretnina. Mnogi ovo ne dozvoljavaju, pa vlasnik mora da ih tuži. Obe tvrde da više od decenije nisu ušle u svoje stanove, a Gordana dodaje da je njena stanarka napravila dug za Infostan 399.000 dinara. Sada iz Infostana traže da ona namiri obaveze, a da posle sudski juri stanarku za naknadu.

- Ne želimo da stanari osiromaše, ni da se svađamo sa njima. Hoćemo samo da državne institucije reše problem. Zakon predviđa da, ako ne mogu da plaćaju punu kiriju, lokalna samouprava može da ih subvencioniše. Zašto opštine nisu to uradile, već su stanarine smanjene na štetu vlasnika - kaže Velinović.

PROČITAJTE JOŠ - ZAKUPNINE IM "GUTAJU" I DO DVE TREĆINE PENZIJE: Zaštićene stanare izbacuju na ulicu

Njen zakupac nije 14 godina plaćao kiriju, da bi joj lane platio samo za četiri i po godine:

- Imamo u Udruženju ljude koji žive u našim stanovima dok ih ne izbace, a svoje izdaju. Ne znamo ni da li zakupci redovno plaćaju porez, ili će nama izvršitelji zbog njihovih dugova pleniti imovinu.

Kako dodaju naše sagovornice, Beograd bi trebalo da obezbedi oko 600 stanova za preseljenje "zaštićenih stanara", a Novi Sad, Subotica i Niš ukupno još tridesetak. Od toga, 60 odsto ne prelazi 30 kvadrata jer je reč o staračkim jednočlanim domaćinstvima, pa izdaci nisu enormni kao što se nagađalo.

Zbog svih ovih problema, predstavnici udruženja vlasnika stanova razgovarali su prošle nedelje sa zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem.

Sa druge strane, Maja Nešić, iz Udruženja zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu, kaže da je država prihvatanjem njihovog zahteva za smanjenje zakupnine zaustavila talas beskućništva.

- Ljudi koji su mahom penzioneri, sa dugovima većim od nekoliko stotina hiljada dinara, bili su na ivici gladi, nisu imali za lekove i pojedini su napustili stanove, čime su izgubili pravo na stan u vlasništvu. Ako država na zahtev vlasnika želi da nadoknadi naš boravak u tim stanovima do adekvatnog rešenja statusa stanara, onda treba da plati mesečnu nadoknadu vlasnicima u vidu subvencije.

Ona dodaje da su svi stanove, uglavnom u centru Beograda, otplatili time što je njihovim roditeljima ili penzionerima koji tu žive, umanjivana zarada 40 godina za stambeni kredit:

- Država mora da nađe rešenje kojim će obe strane biti zadovoljne.

KUPOVALI NEUSELjIVE STANOVE

NEŠIĆEVA još kaže da među vlasnicima najmanje ima starih i "jadnih", kojima oni nešto otimaju, a najviše onih koji su kupili stan kao neuseljiv, sa nosiocima stanarskih prava. Ipak, vlasništvo je zaštićeno, pa država mora da reši problem.